Стотину километара северно од Берлина, рафинерија из совјетског доба постала је талац замршене геополитике Европе: Русија је поседује, Немачка њоме управља, а америчке санкције би ускоро могле да је затворе — ризикујући да немачка престоница остане без горива.
Такво стање постројења за прераду нафте ПЦК у Швету (Одра), у власништву "Росњефта" - које Берлин, његов аеродром и покрајину Бранденбург снабдева са 90 посто бензина, керозина и горива за грејање.
Са роком 29. априла, када истиче америчко изузеће од санкција, влада је у преговорима са администрацијом у Вашингтону како би обезбедила још једно одлагање.
Берлин је такође почео да ради на национализацији као последњој мери, преноси "Фајненшел тајмс" позивајући се на изворе.
"Знаци из САД (о продужењу изузећа) су позитивни, али се са овом администрацијом никад не зна", рекао је један извор. "Дакле, експропријација се поново разматра."
Време је од суштинског значаја: Танкери морају бити резервисани један до два месеца унапред, а добављачи сада траже уверавања да ће рафинерија поштовати своје уговоре.
Претходне владе су до сада избегавале експропријацију из страха од руске одмазде. Али кабинет канцелара Фридриха Мерца можда неће имати другог избора.
Затварање би значило "хиљаде камиона који би морали да путују из Баварске и из целе земље" да би снабдевали Берлин 24 сата дневно, рекла је друга особа упозната са ситуацијом.
Судбина рафинерије која се налази на нафтоводу "Дружба" подвлачи како се Немачка, скоро четири године након увођења санкција Москви због Специјалне војне операције у Украјини, и даље бори са деценијама зависности од руских енергената који су од ње направили привредну силу Европе.
Када је 2022. године Запад увео ограничење цена руске нафте, немачка влада је преузела контролу над пословањем ПЦК-а стављајући га под старатељство. Али није запленила акције - њих 54 одсто је у власништву "Росњефта" - делимично зато што се плашила да ће Москва узвратити национализацијом немачких предузећа у Русији, укључујући трговца на мало "Метро", кажу извори.
Берлин је од тада покушао да нађе алтернативе сибирској сировој нафти која је шест деценија текла руским цевоводом дугим 4.000 километара до Швета.
Али у октобру, усред америчко-руских преговора о окончању сукоба у Украјини, Вашингтон је увео санкције "Росњефту" и његовој имовини у Европи, доводећи рафинерију на ивицу банкрота.
Потез САД није био координисан са Берлином. Банке су зауставиле трансакције рафинерије и престале да обрађују плате. Немачка влада је на крају обезбедила шестомесечно одлагање од америчких власти, тврдећи да руска нафтна група нема ефективну контролу над постројењем.
"Сваки аутобус, сваки полицијски аутомобил, свака спасилачка служба, сваки авион - сви раде на ПЦК гориво", рекла је Анекатрин Хопе, градоначелница Швета. "Ова компанија мора бити у могућности да настави да ради."
"Ако затворите славину, онда је требало претходно да отворите другу", прокоментарисао је Дени Рутенберг, шеф радничког савета рафинерије.
Главни снабдевач рафинерије сада је казахстанска државна нафтна компанија "Каз", а ПЦК се окренуо и добављачима из пољских и немачких лука - по много већим ценама и уз трошкове адаптирања операција на друге врсте сирове нафте.
Влада сада планира да замени тренутне "старатеље", које Бундестаг мора да обнавља сваких шест месеци, трајнијим правним аранжманом повезујући га са режимом санкција ЕУ. Циљ овог потеза је да убеди америчке власти да одобре још једно одлагање санкција, уместо експропријације "Росњефта".
Из Белрина наводе да се експропријација не разматра и да раде са америчким властима на још једном одлагању санкција.
"Росњефт" је раније саопштио да жели да прода свој део. Саудијско инвестиционо тело изразило је интересовање али нису успели да се договоре око цене. "Шел" је такође заинтересован, као и Казахстан.
Берлин зазире од експропријације из страха од Русије - како од "Росњефта" који би могао да оспори цену, тако и од Москве која би могла да прекине довод казахстанске нафте преко "Дружбе".
Микаел Келнер, посланик Зелених који је некада радио био заменик министра енергетике, указао је на још један страх Берлина.
"Бринем се да амерички инвеститор не преузме рафинерију. Онда би се профит поделио између америчких власника и руских снабдевача, а рачун би платили немачки возачи."