Управни одбор Народне банке Пољске не одустаје од своје прошлонедељне одлуке да повећа златне резерве те земље с тренутних 550 тона на 700 тона – уз напомену да ће "количина и куповина зависити од услова на тржишту", пише "Франкфуртер алгемајне цајтунг".
"С куповином 95 тона, Национална банка Пољске остаје највећи пријављени купац злата у званичном сектору", наводи Светски савет за злато у својој најновијој анализи званично пријављених трансакција злата, за период до новембра прошле године. То је скоро двоструко више од количине од 49 тона коју је стекао Казахстан, као други највећи купац.
У ствари, још седам тона је додато у златне резерве Пољске у децембру. Наиме, крајем прошле године, централна банка у Варшави известила је о куповини укупно 102 тоне злата у 2025, подсетивши уједно да је у години пре тога купљено 90 тона, пише "Дојче веле".
"Златни гувернер": Сидро безбедности земље
Од када је гувернер централне банке Адам Глапински (75) пре десет година ступио на дужност, пољске резерве племенитог метала су се више него петоструко повећале, пише немачки лист. У публикацијама централне банке, овај економиста позира испред полица пуних златних полуга и представља се као "златни гувернер".
"Вођена принципима безбедности, ликвидности и дугорочне профитабилности, Народна банка Пољске наставиће да купује злато кад год пронађемо могућности да га стекнемо по повољним условима", каже Глапински, и додаје да не искључује и могућност пада цена.
Чињеница да злато не генерише камату, на шта неки економисти указују, њега не одвраћа. Историјско искуство га, каже, учи да је "злато сидро безбедности земље, стуб поверења у пољску валуту и економију и гаранција националне и економске независности".
Пољска има веће резерве од ЕЦБ
Глапински се не руководи само класичним мотивима економске и финансијске политике. Тренутна геоекономска превирања такође се, каже, узимају у обзир.
"У овим тешким временима глобалних турбуленција и потраге за новим финансијским поретком, злато је једини поуздан инструмент националних резерви", сматра Глапински.
Златне резерве су неопходне, јер пољски гувернер сматра да ни долар ни евро нису заиста поуздани.
Иако Пољска већину своје спољне трговине обавља у еврима, Варшава и даље не жели да уводи ту валуту. То је недавно још једном поновио министар финансија Анџеј Домански.
Он је уједно скренуо пажњу на то да су пољске златне резерве премашиле резерве Европске централне банке (ЕЦБ) која је прошле године имала 506 тона. Немачки "Франкфуртер алгемајне цајтунг" оцењује да је то вероватно намењено слању сигнала националне снаге – иако националне централне банке држе златне резерве унутар евро-система.
Иначе, немачка Бундесбанка, је са 3.350 тона други највећи власник златних резерви, после америчких Федералних резерви.
Рангирање такође игра улогу у универзуму златне политике пољског гувернера. Са залихама од 700 тона, "Пољска би била међу десет водећих земаља с највећим златним резервама на свету". Према подацима економског портала "Трејдинг економикс", Пољска је тренутно на респектабилном 12. месту, иза Холандије (612) и Турске (641). Међутим, и Централна банка Турске наставља да купује злато.
Србија међу 20 највећих купаца
Пољска није једина земља у источној Европи која улаже у злато. Један од фактора за такву одлуку је то што су њихове залихе дуго након распада совјетске власти биле мале.
Тако је Централна банка Чешке систематски повећавала своје залихе с 12 тона у 2023. години на садашње 72 тоне. Циљ је да се до 2028. достигне 100 тона.
Србија и Бугарска такође се појављују у статистици Светског савета за злато међу 20 највећих купаца прошле године, пише лист из Франкфурта.
Мађарска централна банка повећала је своје златне резерве са три на 110 тона од 2018. године. Према подацима економског портала "Трејдниг економикс", то је чини другим највећим власником златних резерви у централној и источној Европи после Пољске. Следе Румунија (104 тоне), Чешка (72), Србија (51), Бугарска (43) и Словачка (31).