Талас банкрота малих фирми широм Европе: Треба ли Србија да страхује

Само током 2024. године више од 65.000 малих и средњих предузећа у Италији је затворено. Разлози су високи трошкови енергије, инфлација, раст каматних стопа, отежан приступ кредитима и веома високо опорезивање које у Италији прелази 43 одсто

Према анализи која обухвата 17 земаља Европске уније, мала и средња предузећа широм Европе суочавају се са све озбиљнијим проблемима. Све више фирми банкротира у Грчкој. Следе Ирска и Холандија, са више од трећине банкротстава него годину дана раније. Ни највеће европске економије нису поштеђене – у Немачкој је забележен раст од 22,5 процента, у Француској 17, а у Италији готово 9 процената.

Власник консултантских фирми у Холандији и Србији и стручњак за мала и средња предузећа Ђорђе Петровић указује да су предузетнички проблеми мање-више свуда исти и упозорава да бисмо талас проблема малих и средњих предузећа сви могли да осетимо. На питање треба ли ово да нас брине, Петровић каже да свакако треба, јер постоји повезаност наше земље и наших компанија са другим земљама.

"Предузетници код нас су углавном навикнути на тешке услове и мислим да смо доста сналажљиви у односу на ове земље које већ дуго имају неки просперитет и уређене системе, али свакако је ово нешто што треба да нас брине, јер и наше компаније ће осетити на овај или онај начин", наводи Петровић.

Како наводи, људи често немају представу колико мала и средња предузећа доприносе привреди и да су она стуб економије.

"И то није само у Србији, то је генерално говорећи тако. Више од 60 одсто фирми на нивоу Европске уније су породични бизниси. Код нас је овде то и већи број. Тако да ја мислим да су нека убеђења већине наше популације да корпорације су оне које стварају све то, али то баш није тако", поручује Петровић у изјави за РТС.

Само током 2024. године више од 65.000 малих и средњих предузећа у Италији је затворено. Разлози су високи трошкови енергије, инфлација, раст каматних стопа, отежан приступ кредитима и веома високо опорезивање које у Италији прелази 43 одсто.

И у Немачкој из месеца у месец све је више стечајева, а у прошлој години око 24.000 компанија, углавном малих и средњих предузећа, поднело је захтев за проглашење несолвентности, преноси РТС.

То су фирме из области угоститељства, транспорта и грађевинарства, али и бројни стартапи. Немачки привредници сматрају да им највише у пословању сметају високи порези и потом високе цене енергената, али и прегломазна и прекомпликована бирократија.

Статистика показује да мала и средња предузећа чине чак 99 одсто свих фирми у Србији. Велика предузећа су тек мали део тржишта – један одсто.

Мала и средња предузећа запошљавају око две трећине радника у привреди. Микро фирме око 30 одсто, мале око 17 одсто и средње око 19 одсто. У великим компанијама ради преосталих 35 одсто запослених. Поред тога, мала и средња предузећа стварају скоро 60 одсто БДП-а.