Пољопривредно земљиште последњих година тихо је ушло у фокус глобалних инвеститора. У САД, али и широм света, најбогатији појединци све чешће купују плодну земљу не само као основу за производњу хране, већ и као посебну инвестициону класу – заштиту од инфлације, геополитичких ризика и волатилности финансијских тржишта.
Тако је амерички милијардер, власник клуба Лос Анђелес Рамс, Стан Кроенке, крајем 2025. купио готово милион хектара ранчева у Новом Мексику, чиме је постао највећи приватни земљопоседник у држави, са укупно 2,7 милиона хектара, према подацима из последњег Извештаја о земљишту у САД, преноси Блумберг Адриа.
Кроенке није изузетак. Од Била Гејтса, који са око 275.000 хектара важи за највећег приватног власника пољопривредног земљишта у САД, па до Џефа Безоса, пољопривредно земљиште у Америци последњих година постаје "нова златна полуга".
Од 2019. до 2024. вредност пољопривредног земљишта у САД расла је просечном годишњом стопом од 5,8 одсто.
Ко су највећи земљопоседници у Србији?
Српски богаташи можда не могу да се пореде са америчким, али једно је сигурно – да су у плодној земљи видели шансу за улагање. Још пре 25 година кренули су у походе. Тада је почела концентрација земљишта у Србији кроз талас приватизација и реструктурирања некадашњих пољопривредних комбината.
"Међу првим великим купцима били су 'Делта аграр', компанија Мирослава Мишковића, која је куповала велике површине у Старој Пазови. Затим "МК комерц" у власништву Александра Костића кроз преузимање 'Агро-уније' у Инђији, да би процес био заокружен доласком 'Ал Дахре' и куповином ПКБ-а", каже агроекономиста Милан Простран.
Према његовим речима, Петар Матијевић, власник групације Матијевић, данас има највеће пољопривредне површине у Србији – веће од 30.000 хектара. Али, Матијевић је власник и задруга "Јанковци" и "Негославци" у Хрватској преко своје фирме МПЗ Аграр. У суседној држави, како је раније изјављивао, обрађује још око 1.500 до 2.000 хектара.
"Иако су цене пољопривредног земљишта само између 2020. и 2025. скочиле за скоро 30 одсто, очекује се стагнација на тржишту", рекао је за Блумберг Адриа ТВ Лука Поповић, генерални директор "Делта Аграра" и члан Извршног одбора "Делта Холдинга".
Како истиче, цена земље у Војводини је висока, чак виша него у земљама окружења, зато што је "једна од најплоднијих у Европи".
С друге стране, занимљиво је да званични подаци које је Блумберг Адриа добила од Министарства пољопривреде показују нешто другачију слику највећих земљопоседника. Према информацијама из Регистра пољопривредних газдинстава (РПГ), којим управља управо ово министарство, десет правних лица са највећим пријављеним површинама у Србији има укупно око 64.700 хектара.
Како наводе, на врху листе налази се компанија "Ал Дахра Србија" са 14.583 хектара, на другом месту је ЈП "Војводинашуме" са 13.390 хектара, које би требало изузети са овог списка, јер се ради о јавном предузећу, а и претежно располаже шумским, а не обрадивим земљиштем.
На следећој позицији је ПИК-Бечеј, иначе компанија под окриљем "МК Холдинга", са 8.509 хектара, а следе је компаније "Стари Тамиш", "Свети Никола", "Алмекс", "Митросрем", као и више фирми из система "Делта аграра" и "Матијевић аграра", али са по око 7.400 и 3.600 хектара.
Како су објаснили у Министарству пољопривреде, упис у Регистар пољопривредних газдинстава није обавезан, а правна лица пријављују само оне површине на којима активно обављају пољопривредну производњу, док земљиште које поседују, али не користе или користе на другачији начин, не мора бити обухваћено.
То је разлог зашто првих десет компанија са листе РПГ не одражавају стварну концентрацију власништва над земљиштем у Србији.
Колико вреди хектар у Србији, а колико у ЕУ?
За разлику од америчких милијардера, који земљу често купују као дугорочну инвестицију, у Србији се пољопривредно земљиште и даље доминантно користи као производни ресурс, а не као финансијски инструмент. Ипак, раст цена пољопривредног земљишта указује на то да се перцепција полако мења.
Цене пољопривредног земљишта у Србији су од почетка 2000-их порасле између осам и десет пута. Простран каже да сада најплоднија земља, углавном у Војводини, кошта у просеку од 25.000 до 30.000 евра.
"У Војводини је било и екстремних случајева, па је тако земљиште код Бачке Тополе продато за 150.000 евра по хектару", наводи Простран.
Према званичним подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), просечна цена хектара њиве у Србији у првој половини 2025. године износила је око 8.550 евра, уз екстремне распоне – од испод 300 до преко 80.000 евра по хектару.
Војводина је убедљиво најскупља: у Јужнобачком округу просечна цена прелази 15.000 евра, док се у појединим општинама, попут Новог Сада, приближава и 20.000 евра по хектару. У централној Србији цене су знатно ниже и крећу се око 2.500 до 3.000 евра.
С друге стране, према Евростату, хектар земљишта у Хрватској кошта око 6.000 евра, у Мађарској такође око 6.000 евра, док је у Румунији скупље – 8.700 евра. Словенија и Аустрија знатно одскачу са ценама јер је у тим земљама хектар 28.000 евра, односно 37.600 евра.
Иначе, пољопривредног земљишта је све мање. Према подацима Пописа пољопривреде из 2023. године, наводи Простран, Србија располаже са 4.073.703 хектара земљишта. Када се изузме шумско земљиште, које заузима око 504.104 хектара, преостали део потпада под категорију пољопривредног земљишта.
Међутим, Србија је 2012. године располагала са око 5,35 милиона хектара земљишта. "То значи да је за нешто више од деценије нестало око 1,2 милиона хектара из укупног фонда." Истовремено, смањена је и површина која се активно користи у пољопривреди – са 3,44 милиона хектара у 2012. на око 3,26 милиона хектара у 2023. години.
"То је пад од око 200.000 хектара коришћеног пољопривредног земљишта, што нипошто није занемарљиво", каже Простран.
Према његовим речима, највећи део тог земљишта пренамењен је у грађевинско, пре свега за инфраструктурне пројекте, што дугорочно смањује производни потенцијал домаће пољопривреде.
Простран указује на то да су глобално енергија, вода и храна постали три кључна стуба безбедности, и да у таквим условима пољопривредно земљиште поново добија стратешки значај.