Криза на тржишту млека траје већ извесно време. Стручњаци кажу да проблем лежи у мањој потрошњи, а тај тренд захватио је и Србију.
Иако се често могу чути сугестије о томе да је увоз млечних производа одговоран за кризу, из ресорног министарства кажу да Србија није преплављена увозом већ напротив - продаје своје производе и у региону. У 2025. години, у односу на 2024, увезено је 28 одсто мање млека и млечних производа, а извезено је за четвртину више. Из надлежних институција поручују да су за заштиту домаћег млечног сектора, важни координација неколико министарстава и дијалог. Крајем децембра прошле године одржан је састанак на ком су премијер Ђуро Мацут и министри разговарали са представницима трговинских ланаца и млекара о смањењу цена у циљу повећања потрошње, али како је наведено, без угрожавања домаће производње и откупних цена.
Из удружења произвођача тврде да раст увоза, поготово тврдих сирева угрожава произвођача, да тренутно не постоји тржиште за вишкове млека без обзира на понуђену цену, те да драстично смањење откупне цене не представља одрживо решење.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић за Јутро на РТ истиче да је реч о пре свега, глобалном поремећају који није само локалног карактера.
"Далеко је од тога што се приказује да је Србија угрожена. Производња је очувана, појединачни су поремећаји у питању. Ми смо на време реаговали. Наш председник је указивао на ствари које ће се дешавати, па смо ми смо тада увели подстицаје у овој грани пољопривредне производње који су највећи на свету. Ми дајемо 19 динара по свакој литри млека, 55.000 за сваку приплодну млечну краву, дајемо и за товне, 100.000 за јунице првотелке. Заиста су те мере високе и то је дало резултате", указује Гламочић.
Истиче да је захваљујући тим мерама у последње две године увећана производња.
"Нама се производња увећала за 10 одсто. Али, десио се овај поремећај на који ми не можемо да утичемо, где су једни другима почели да уводе царине. Прво су САД увеле царине ЕУ на неке млечне производе. Појавили су се вишкови, а знамо да је Европа велики произвођач млека и млечних производа. Сада је стигло до 20 центи, треба да се радујемо, а знамо да је цена око 50 центи", објашњава Гламочић.
Србија је, како каже, направила једну грешку 2008. када је потписала споразум о стабилизацији и придруживању и прихватила све услове, јер је тог момента, рачунала да ће Србија ући у ЕУ 2014. године.
"Сада је 2026. година, нисмо добили статус чланице, а прихватили смо сва правила. Наравно, та правила доносе и одређене предности за Србију, приступ великом тржишту. Али, Србија није имала могућности да спреми све мере", наводи Гламочић.
Указује и на тренд на интернету током којег су инфлуенсери и одређени нутриционисти ставили млеко на црну листу.
"Неки појединци су дали себи за право да износе тврдње како се све млеко прави од млека у праху, што апсолутно није тачно. Србија је много већи извозник него што је увозник. Никада се није десило да долазе сиреви из Немачке у Црну Гору и заузимају наше рафове", истиче министар пољопривреде.
Гламочић истиче да су "многи збијали шале на његов рачун када је рекао да треба да се смањи исхрана кравама".
"Многи не знају да је мени ужа специјалност исхрана домаћих животиња на којој сам магистрирао, докторирао и то предајем 30 година. Кад сам то рекао, мислио сам да се смањи оброк али буквално за проценат. Зато што просечна крава конзумира сваки дан пет до шест килограма сена, 20, 30 килограма кукурузне силаже и око десетак килограма концентрата. Кад би свако смањио за пола килограма, Србија не би имала вишкове млека. Али, људи неће да буду солидарни, свако мисли да неће њега", објашњава Гламочић.
Истиче да уколико потраје ова ситуација, може да угрози производњу.
"Као изасланик председника Владе 2014. или 2015. сам се у Москви састао са руским министром пољопривреде, када је дошло да поремећаја између Москве и ЕУ, па је Русија као контрамеру, увела забрану извоза пољопривредних производа према Европи. У то доба смо били извозници свињског меса у Русију", подсећа Гламочић.
Србија, како каже, треба да усвоји стратегију развоја у наредних 10 година где је кључна ствар - обезбеђење прехрамбеног суверенитета државе, да будемо, истиче, "самодовољни у свему". Додаје је и да је први пут објављен јасан календар јавних позива и исплата, којима су, према речима министра, обезбеђени кредити са каматом од један одсто, као и субвенције које се исплаћују пре сетве.