У јеку енергетске кризе коју су 2022. године у великој мери изазвале санкције Русији, односно одрицање Запада од јефтиних руских енергената, многе владе одлучиле су да оживе свој нуклеарни сектор.
И Србија се прикључила том тренду, али је на мети критика због потенцијалне сарадње у овој области са Русијом. Са друге стране Мађарска као чланица ЕУ и НАТО-а нема тај проблем – 5. фебруара почињу радови на изградњи нуклеарке Пакш 2.
Србија стоји пред историјском одлуком о извору енергије будућности, док се као опција за изградњу прве нуклеарне електране намећу француски гиганти попут ЕДФ-а. Француска је иначе кренула у озбиљну кампању да се укључи у нуклеарну транзицију у Србији, а министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је данас са заменицом директора Француске агенције за развој за Европу, Ен Рос Вејл, о сарадњи са том агенцијом у области енергетске транзиције, техничкој подршци Србији на том путу, посебно у развоју примене нуклеарне енергије у Србији.
Пракса показује да партнерство са њима често може имати дубоке пукотине - пројекти увек касне и прекорачују буџет за милијарде као што се види у Финској, Британији и Француској. Досадашња искуства сведоче да они не продају енергетску независност, већ дугорочну финансијску зависност.
Насупрот томе, руска државна корпорација "Росатом" не гради само електране, гради енергетске алијансе, а доказ је Мађарска, чланица ЕУ која са "Росатомом" гради нове блокове у Пакшу, комбинујући западну безбедносну политику са источном енергетском логиком.
Зашто би онда то била препрека за Србију?
Нуклеарна енергија није луксуз, то је енергетски суверенитет, то је знање које Русија спремно дели – од обуке наших инжењера до најновије технологије реактора. Питање није да ли треба градити нуклеарку већ са ким градити будућност, са партнером који ствара зависност или са оним који гради мостове знања и постојаности.
Вршилац дужности директора ЈП "Нуклеарни објекти Србије" Далибор Арбутина рекао је да постоји више разлога зашто Србија треба да има нуклеарку и истакао да је први утицај на животну средину.
"Нуклеарна енергија не емитује угљен-диоксид у животну средину тако да се она сматра чистом, по новим трендовима и по зеленој технологији", објаснио је Арбутина у емисији "Јутро на РТ".
Према његовим речима, поред смањења угљен-диоксида због повећања потрошње, климатских промена, због употребе вештачке интелигенције, која троши много струје, Србија ће се у једном тренутку наћи пред питањем – да ли треба правити нуклеарну електрану или не.
"Тренутно смо у фази да је урађена прелиминарна техничка студија да се испита да ли је нама потребна као држави нуклеарна електрана или не", рекао је Арбутина, додајући да је његово лично мишљење, као некога ко се бави нуклеарним технологијама, да је потребно да Србија има нуклеарку.
Он је објаснио да не стоје примедбе које се често истичу, да нуклеарна енергија штетна и небезбедна, поготово зато што у нашем окружењу већ има неколико нуклеарних електрана.
"И Србија је у време бивше Југославије, учествовала у изградњи нуклеарне електране 'Кршко' у Словенији. Имала је и своје истраживачке нуклеарне реакторе који се сада налазе у ЈП 'Нуклеарни објекти Србије'. Србија је историјски нуклеарна земља, али у последњих 30 година се све то зауставило", подсетио је Арбутина.
Он међутим сматра, да неће бити никаквих препрека да наша земља настави даље са развојем нуклеарне енергије.
Говорећи о разлици између Запада и Русије у изградњи нуклеарки, Арбутина је рекао да се она огледа у томе што Русија константно гради и напредује у технологијама, док друге земље, углавном после прекида и одустајања од ове технологије, враћају поверење у нуклеарну енергију.
Арбутина је рекао да је после акцидента у Чернобиљу 1986. године, западни део света престао са изградњом нуклеарки, као и да је међу њима и Србија, те да је донет и мораторијум и заустављен је комплетан развој нуклеарних техонологија у Србији.
"Запад је прекинуо изградњу нуклеарних електрана, а Русија је из акцидента извукла најбоље и радила све време на сигурносним анализама, подизала своје технологије, наставила је са обуком кадрова и оно што је најбитније – наставила је да гради", рекао је Арбутина, нагласивши да Русија има континуитет и прати савремене токове.
Што се Француске тиче, она је, подсећа Арбутина, привремено зауставила своју изградњу нуклеарних електрана, међутим, како каже, кренули су и они да их праве.
"Они касне са пројектима, јер су кренули малтене од почетка. Прво су имали погрешне финансијске процене, имали су дисконтинуитет у кадровима, али је Француска изградила две нуклеарне електране у Европи са великим кашњењем и две велике нуклеарне електране у Кини, тако да су на неки начин и Француска и Запад почели полако да се буде. Заостају за Русијом, јер она ради у континуитету", истакао је Арбутина.
Дубравка Ђедовић Хандановић је рекла да ће се уз техничку подршку ЕДФ-а радити и на дугорочном планирању енергетске транзиције, у складу са циљевима који су постављени до 2050. године. Подсетила је да је Влада Србије потписала споразум о сарадњи са "Електропривредом Француске" (АФД) у области нуклеарне енергије која је завршила прелиминарну техничку студију о мирнодопској примени нуклеарне енергије у Србији.
Министарка је изјавила да Србија разговара о наставку сарадње са ЕДФ-ом у реализацији прве фазе развоја нуклеарног програма, који укључује обуку кадрова и информисање јавног мњења за примену нуклеарне енергије у Србији.
Из Министарства енергетике је саопштено и да су на састанку договорени наредни кораци на изради посебне студије подршке АФД-а у развоју нуклеарне енергије у Србији, уз интересовање АФД-а за сарадњу и у области енергетске ефикасности.