Последњи извештај о пословању Нафтне индустрије Србије у четвртом кварталу показује да је НИС прошле године забележио губитак од 5,6 милијарди динара, односно око 47,6 милиона евра, а чак 5,3 милијарди динара односи се на последња три месеца, односно на период од ступања на снагу америчких санкција. Колику цену је НИС платио због казнене политике америчке администрације усмерене против руских нафтних компанија показује и податак да је у години пре, у 2024, ова компанија у већинском руском власништву остварила добит већу од 10 милијарди динара или око 85 милиона евра, док је у рекордној 2022. имала нето добит од 92,4 милијарде динара или готово 800 милиона евра.
Из кварталног Извештаја о пословању НИС-а, који је данас објављен види се пад готово свих пословних показатеља, којем су кумовале америчке санкције, због којих је на готово 100 дана обустављена и производња у рафинерији у Панчеву.
"У 2025. години забележен је нето губитак од 5,6 милијарди динара, док је само у
четвртом кварталу, услед најтежих околности за компанију, губитак износио 5,3 милијарде динара. Важно је истаћи и да је НИС група у 2025. години наставила да улаже у капиталне пројекте и инвестирала је 28,1 милијарду динара, највише у област истраживања и производње нафте и гаса. Настављено је и са изградњом соларних електрана у објектима компаније, а употребну дозволу добила је соларна електрана на тлу у Складишту деривата нафте Нови Сад", пише у Извештају.
НИС Група је у четвртом кварталу 2025. године пословала у веома изазовним околностима, имајући у виду да је овај период обележило ступање на снагу санкција Министарства финансија САД у пуном обиму, од 9. октобра 2025. На самом крају извештајног периода, 31. децембра, Канцеларија за контролу стране
имовине (ОФАК) издала је НИС-у посебну лиценцу којом се компанији омогућава обављање оперативних активности закључно са 23. јануаром, која је касније продужена до 20. фебруара. Претходно је ОФАК издао и лиценцу којом се дозвољавају преговори о измени власничке структуре у НИС-у са роком до 24. марта.
У Извештају се наводи да је у наведеним околностима, приоритет НИС Групе био очување стабилности на домаћем тржишту нафтних деривата, као и радних места и социјалне стабилности запослених и да су оба приоритета испуњена
захваљујући напорима унутар компаније, подршци акционара и поверењу потрошача.
"Ипак, наведена ситуација утицала је на финансијске и оперативне резултате НИС групе, посебно имајући у виду да је услед недостатка сирове нафте за прераду, насталог као последица санкција, Рафинерија нафте Панчево почетком децембра обуставила производњу. На финансијске резултате НИС Групе одразиле су се и ниже цене нафте с обзиром на то да је просечна цена нафте типа Брент у четвртом кварталу 2025. године била 63,7 долара по барелу, што је 15 одсто ниже од цене у периоду октобар–децембар 2024 године. На резултате НИС групе утицао је и резултат ХИП Петрохемије која је у последња три месеца забележила губитак од 2,8 милијарди динара, док у 2025. години тај губитак износи 10,3 милијардe динара", пише у Извештају.
Тако су приходи од продаје који су у 2024. години износили 408 милијарди динара пали на 290 милијарди у прошлој години. Обим прераде сирове нафте и полупроизвода је са 3,6 пао на нешто више од три милиона тона, а промет деривата са 3,7 на три милиона тона.
ЕБИТДА, односно добит обрачуната пре пореза, камата и амортизације, је преполовљена - уместо 44,4 милијарде динара колико је износила у 2024. гдоине, лане је износила 22,2 милијарде. Обрачунате обавезе по основу пореза и других јавних прихода НИС групе у прошлој години износе 207 милијарди динара, док је на име дивиденде за 2024. издвојено 4.595.042.072 динара у бруто износу. У 2025. задуженост према банкама, како се наводи у Извештају, смањена је за 29 одсто у односу на 2024. и на дан 31. децембар 2025. износи 396,3 милиона евра.
"Производња нафте и гаса у периоду од октобра до децембра износила је 286,5 хиљада условних тона, што је један одсто мање него у упоредном извештајном периоду. Када је у питању обим прераде сирове нафте и полупроизвода, он је у четвртом кварталу износио 423,1 милион тона, што је смањење од 61 одсто у односу на исти период 2024. године и у директној је вези са обуставом рада Рафинерије нафте у Панчеву. Укупан обим промета нафтних деривата био је 602 хиљаде тона, што је 43 одсто мање од промета у последњем кварталу 2024. године", пише у Извештају.
НИС управља мрежом од око 400 бензинских станица, од којих је 331 у Србији. Малопродајна мрежа НИС-a највећа је на домаћем тржишту, а пословање у овој области одвија се и у суседним државама – Босни и Херцеговини, Бугарској и Румунији.
На крају 2025. године, укупан број запослених био је 13.732, док је просечан број запослених током прошле године био 13.326.
Из компаније "Гаспромњефт" су иначе 19. јануара потврдили да су потписали писмо о намерама са мађарским МОЛ-ом о продаји удела руске компаније у Нафтној индустрији Србије.
Мађарска компанија МОЛ објавила је претходно да је потписала прелиминарни уговор са "Гаспромњефтом" о аквизицији његових 56,15 одсто удела у НИС-у. За завршетак трансакције потребна су, између осталог, одобрења Канцеларије за контролу стране имовине САД (ОФАК) и Владе Србије. МОЛ је у саопштењу навео да компаније намеравају да потпишу уговор о куповини до 31. марта.
"Да је договор у вези са НИС-ом, који је објављен, укључујући и 'Гаспром', био неповољан за Руску Федерацију, он не би био склопљен. То је савршено очигледно за све", изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров на годишњој конференцији за новинаре.
Жолт Хернади, председник и генерални директор МОЛ Групе је изјавио да је МОЛ Група у преговорима са компанијом АДНОК, националном нафтном компанијом Уједињених Арапских Емирата, о њеном уласку у власничку структуру НИС-а као мањинског акционара, уз задржавање већинског власништва и управљачких права МОЛ-а. Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је претходно изјавила да су МОЛ И "Гаспромњефт" договорили услове будућег уговора о преузимању Нафтне индустрије Србије, и да је Србија успела да побољша своју позицију, односно да своје власништво у НИС-у повећа за 5 одсто.
Руски "Гаспомњефт" је иначе власник 44,85 одсто акција НИС-а, док "Интелиџенс", који је ћерка фирма "Гаспрома" има 11,30 одсто, а удео Републике Србије је 29,87 одсто. Остали мањински акционари имају 13,98 одсто акција.