Данак неискуству: Скупља струја направила пометњу на тржишту пелета

Зимска сезона у Србији већ доводи до несташица пелета, а многе продавнице ограничавају количине по купцу. Главни разлог није само хладно време, већ и велики број домаћинстава која су ове године прешла са грејања на струју на пелет и нису имала искуства са тржиштем. Како објашњава професор Шумарског факултета Бранко Главоњић, потрошачи су кренули са набавком тек у септембру и октобру, када су залихе већ биле ограничене, што је довело до повремених несташица, раста увоза и ограничене продаје по купцу.

Колико ће коштати топла кућа: На југу Србије дрва најјефтинија, у Београду најскупља

"Таква домаћинства нису имала пуно искуства о томе како функционише тржиште пелета, а пре свега када треба кренути у набавку пелета. Много од њих су кренули у набавку тек у септембру, нека од њих у октобру када су стоваришта већ била испражњена, али су биле испражњене и залихе пелета у фабрикама. Већ на почетку грејне сезоне дошло је до повремених несташица пелета, оне су се интензивирале током октобра", наводи Главоњић.

Како домаће фабрике нису могле да задовоље нагло повећану потражњу, дошло је до пораста увоза.

"Увоз у новембру и децембру, допринео је да се делимично ублаже последице несташица, имали смо једну благу стабилизацију тржишта у другој половини децембра, када је на већим стовариштима могао да се купи пелет без икаквих ограничења. Међутим, таква ситуација трајала је релативно кратко, јер већ половином јануара потражња је поново почела да расте и таква ситуација је и данас", рекао је Главоњић за РТС.

Шта је довело до веће потражње пелета

Професор објашњава да су претходне три зиме биле релативно благе, што је довело до смањене потрошње пелета у домаћинствима. Потрошачи су се навикли на мање количине, па су током овог периода куповали пелет само по потреби, док се у хладнијим зимама троши значајно више.

"Прошле зиме смо имали једну парадоксалну ситуацију, фабрике су морале, односно произвођачи су морали да снизе цене пелета, јер су били оптерећени залихама. Грејање на пелет је било изузетно јефтино многа домаћинства су сукцесивно набављала, односно докупљивала пелет онолико колико им је било потребно. У таквој ситуацији домаћинства су профитирала и такав приступ се показао исправним", навео је професор.

Међутим, сада је ситуација другачија. Велики број домаћинстава прешао је са грејања на струју на пелет, што је значајно повећало потражњу, па се стратегија постепене куповине показала погрешном.

"Због тога је моја препорука и савет садашњим, а и будућим потрошачима да купе количине пелета које су им потребне за читаву грејну сезону како би били мирни и спокојни, не би имали овакве проблеме као што имају сада нека од домаћинстава. Пелет није кварљива роба и све што остане неутрошено у једној грејној сезони може се без икаквих проблема користити у наредној грејној сезони", саветује Главоњић.

Од половине јануара снабдевачи продају пелет искључиво на џакове, а један потрошач може купити највише 10 до 15 џакова. Главоњић објашњава да је ситуација различита од стоваришта до стоваришта и од региона до региона.

"Најтежа ситуација у погледу снабдевености јесте у Војводини, Шумадији и на југу Србије. У тим регионима је мали број произвођача, односно фабрика за производњу пелета и они који постоје имају јако мали капацитет и малу производњу", наводи професор.

Због тога трговци из ових региона морају да се снабдевају из других делова Србије, али и то је све теже јер, како каже, потражња у тим регионима такође расте. Чак и у Београду, где највећи део домаће производње иде на тржиште, трговци су ограничили количину пелета по купцу како би што више домаћинстава могло да задовољи потребе.

"Они једну палету дрвног пелета од 1.050 килограма деле на пет потрошача по принципу 'свима помало до следеће испоруке'. Плашим се да ће такав систем продаје бити заступљен током читавог фебруара, јер домаће фабрике у овом тренутку немају довољно сировине да могу озбиљније да повећају производњу", објашњава Главоњић.

Цене пелета у Србији

Цене пелета у Србији варирају и могу досећи и до 47.000 динара по тони. Како објашњава Главоњић, правило за цену у овом тренутку не постоји – она се разликује од стоваришта до стоваришта и од испоруке до испоруке, у зависности од локалне потражње у моменту када роба стигне на продајна места.

Он додаје да је најјефтинији пелет могуће набавити директно из фабрика, које све више имају регистровану малопродају.

"Наиме, многе наше фабрике имају регистровану малопродају и цена пелета у фабрикама у овом тренутку се креће између 36.000 и 38.000 динара. Ту погодност јако пуно користе потрошачи у југозападној Србији, јер тамо у свакој општини има један, а у некима два или више произвођача", наводи професор.

Прогноза за тржиште пелета

Главоњић истиче да ће стабилизација тржишта пелета зависити од хладноће зимских дана и ситуације на европском тржишту. Ако хладни дани потрају, а потражња остане висока, не може се очекивати стабилизација пре средине марта.

Дрва се спремају док траје лето: Какве су цене огрева

"Ако остану овако хладни дани и ако се ситуација у Европи не промени, није реално очекивати да ће доћи до стабилизације тржишта пелета пре средине марта", упозорава Главоњић.

Он додаје да је за потрошаче најважније да прате цене и да, када је могуће, купују директно из фабрика како би обезбедили довољне количине за читаву грејну сезону.

За разлику од пелета, снабдевање огревним дрветом у Србији је стабилно. Главоњић објашњава да нема већих проблема са понудом, а потражња је умеренија у односу на пелет. Понуда на стовариштима је довољна, а евентуални недостатак у мањим локалним продавницама брзо се решава новим набавкама.

Цене огревног дрвета крећу се од 8.000 динара на југу Србије до 10.500 динара на северу. Професор наглашава да за сада није дошло до повећања цена у односу на новембар прошле године.

"Снабдевање огревним дрветом је јако добро, нема никаквих проблема са понудом, а самим тим ни са потражњом", закључио је Главоњић.