Раст БДП-а у Србији би ове године, према пројекцијама изнетим у "Програму економских реформи од 2026. до 2028. године", требало да износи три одсто, а кључни покретачи раста остају домаћа тражња, раст реалног дохотка, наставак јавних и приватних инвестиција и реализација пројеката повезаних са ЕКСПО 2027 и програмом "Скок у будућност".
У "Програму економских реформи" који је усвојила Влада Србије, а објавило Министарство финансија истиче се да наставак процеса европских интеграција и продубљивање сарадње остају стратешки циљеви економске политике Србије.
Средњорочно гледано, пројектује се кумулативни раст од 11,9 одсто у периоду од 2026. до 2028. године, са просечном годишњом стопом раста од 3,8 одсто.
Динамика раста ће, како се наводи у документу, бити заснована на домаћој тражњи, уз снажан наставак инвестиционог циклуса, раст приватне потрошње и постепени опоравак спољне тражње.
Убрзање на пет одсто у 2027. години биће резултат реализације ЕКСПО 2027 активности, док се у 2028. очекује умерено успоравање услед базног ефекта, а такав профил раста, оцењује се, указује на стабилност макроекономских фундамената и уравнотежену структуру привредне активности.
Што се инфлације тиче наводи се да се она већим делом 2025. године кретала у горњој зони циља, али је од септембра осетно успорила и то на 2,9 одсто међугодишње, а за ову годину се, уз нормализацију трошковних фактора и стабилнију пољопривредну сезону, пројектује просечна инфлација од 3,7 одсто.
Када је о ризицима реч, истиче се да средњорочни ризици остају изражени и да првенствено произилазе из глобалне фрагментације, пооштравања трговинских и индустријских политика, геополитичких тензија и нестабилности на тржиштима енергената и хране.
На домаћем плану, најважнији изазови односе се на секторске неизвесности у енергетски и извозно оријентисаним гранама.
"Економска политика усмерава одговор на ове изазове кроз очување фискалне дисциплине, мере за повећање енергетске ефикасности и сигурности, уз убрзање реализације инфраструктурних и ЕКСПО 2027-повезаних пројеката. Такав оквир омогућава да се негативни ефекти шокова ублаже, а позитивни спољни импулси брже пренесу у раст", наводи се у програму.
Темељни принцип економске политике земље остаје фискална дисциплина а планира се постепено смањење буџетског дефицита са три одсто БДП-а током инвестиционог циклуса на 2,5 одсто БДП-а до 2028. године.
То, како се наводи, обезбеђује наставак опадајућег тренда дуга сектора државе који ће се, према проценама, спустити на око 44 осто БДП-а до краја средњорочног периода.
Истовремено, висок ниво јавних инвестиција биће задржан, уз унапређење транспарентности и ефикасности управљања капиталним пројектима.
Република Србија, као држава кандидат за чланство у ЕУ, у претприступном периоду на годишњем нивоу израђује Програм економских реформи као кључни стратешки документ за планирање економске политике, који представља основу економског дијалога са Европском унијом – највишег нивоа ангажовања ЕУ са државама Западног Балкана и Турском у области социо-економских политика. Овај дијалог има кључну улогу у припреми за чланство у ЕУ, посебно у погледу успостављања функционалне тржишне економије и јачања капацитета за суочавање са конкурентским притисцима и тржишним снагама Европске уније.