Удружење Ефектива позвало је данас потрошаче да не купују у објектима "Делеза" јер су, како кажу, тужбом против државе показали да је профит нешто чега се не одричу и да их интерес грађана апсолутно не занима.
"Подсећамо да је 'Делез' у Србији, током 2023. и 2024. радио са просечном маржом од 46 одсто и да је током те две године, остварио добит од око 130 милиона евра. Дакле, 'Делез', са највећом маржом и највећим профитом, тужи државу због маржи, док остали трговци, који мање зарађују, ћуте и раде", навела је Ефектива у објави на друштвеним мрежама.
Ефектива наводи да је "Делезу" засметала Уредба о ограничењу маржи, док потрошачима сметају њихове цене.
"Делез је тужбом против државе доказао да му је профит најбитнији и да га не занимају интереси грађана", изјавио је Дејан Гавриловић из Удружења Ефектива позивајући потрошаче да не купују у објектима тог трговинског ланца.
Истакао је и да су сви остали трговински ланци који мање зарађују и раде са мањом маржом "ћутали" на доношење Уредбе о ограничавању маржи, док је Делез одлучио да тужи државу. На питање зашто се тужба Делеза догађа месец дана пре истека уредбе, рекао је да се поставља питање зашто то нису урадили раније, као и да је Делез преко медија објављивао пи-ар текстове тврдећи да трпи губитке због уредбе и да затварају радње.
"Уредба истиче за месец дана, пет месеци су издржали. Шта се то десило да месец дана пред истицање уредбе они ово ураде, остаје нејасно, али надам се да ћемо сазнати у наредном периоду", додао је Гавриловић, пренео је Танјуг.
Компанија "Ахолд Делез", компанија која је власник бројних малопродајних радњи у Србији и свету, затражила је арбитражу пред међународним судом у Вашингтону због ограничења маржи које, овом и свим осталим трговинским ланцима, одредила Влада Србије, објавио је немачки "Франкфуртер алгемајне цајтунг".
Влада Србије је уредбом ограничила трговачке марже од 1. септембра 2025. до краја фебруара 2026. за око 20.000 производа, који обухватају основне животне намирнице, кућну хемију и хигијену, по којој највиша стопа марже у трговини на мало, обрачуната на продајну цену без пореза на додату вредност, не може бити већа од 20 одсто.
Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић изјавила је данас да је вест да је компанија затражила арбитражу пред међународним судом у Вашингтону због ограничавања трговачких маржи очекивана и истакла да "Делез" као инвеститор није дискриминисан, као и да држава упркос притисцима и претњама није хтела да одустане од уредбе.
"Најавили су то, али нисмо хтели да одустанемо од Уредбе. Нама је само интересантно - зашто сада? Зашто се покреће арбитража и позива на билатерални уговор о инвестицији 20 дана пред истек Уредбе, а не раније? Питање је шта стоји иза тога. Од септембра трпимо притиске и претње да ће се покренути арбитража и одолели смо притиску да не укинемо Уредбу о ограничењу маржи", рекла је министарка Лазаревић за Танјуг.
Лазаревић је раније изјавила да је "Делез" из намета који су били значајно већи и од самих маржи финансирао свој развој малопродајне мреже.
"Подсетићу да је међу одређеним ставкама, које су биле директан намет на добављаче, били и они који су се тицали проширења малопродајне мреже и улагања у реновирање. То значи да су добављачи били кофинансијери ширења њихове мреже", навела је Лазаревићева.
Она је рекла да је тај трговински ланац истовремено смањивао број запослених.
"'Делез' је највећи број запослених имао у 2020. години - 12.900, а онда је од 2021. пао њихов број за 1.300 радника и у 2022. је наставио да пада, те је од 2020 до 2022. Делез имао 1.500 радника мање. Паралелно с тим повећавали су број продајних објеката. У 2022. до 2024. почело је да долази до раста броја запослених и ту су се стабилизовали на 12.400 запослених а истовремено је број њихових објеката повећан за готово 100. У прошлој години се број запослених стабилизовао али се није вратио на тај неки ниво из 2020, већ се у односу на тада смањио за 500", навела је Лазаревић.