
Истекао рок за пријаву бесправних објеката: Нелегални градитељи ипак имају још једну шансу

Рок за подношење пријава за упис бесправних објеката, на основу Закона о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретностима, назван Свој на своме, истекао је у поноћ и стигло је око два и по милиона пријава.

"Очекујемо да ће бити око 2,5 милиона, да кажем, класичних пријава, али не заборавите, ми водимо посебну апликацију где ће бити сви објекти који су у јавној својини општина, градова, аутономних покрајина и Републике Србије. Тако се ми ближимо оној чаробној цифри од приближно четири милиона објеката. Она разлика до 4,8 милиона, обухвата камп приколице, ту су и надстрешнице, мобилне куће и контејнери, дакле, има ту свега", рекла је јуче министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић током посете Инђији.
Она је изјавила раније да ће грађани који из оправданих разлога не стигну да пријаве бесправне објекте моћи то да ураде до 24. октобра.
Рок за пријаву за упис објеката првобитно је био 5. фебруар, али је продужен три дана због великог интересовања грађана и наглог повећања броја корисника у систему.
Пријављивање је почело 8. децембра путем дигиталне платформе Агенције за просторно планирање и урбанизам.
Грађани су имали прилику да поднесу пријаву и у око 550 пошта широм Србије, као и на још 150 локација.
Министарка је одговарајући на питање Танјуга да ли ће бити продужен и рок за достављање приговора 5. март, рекла раније да се и он продужава сходно продужетку основног рока.
"Тако да ће рок 5. март бити продужен сразмерно продужетку овог основног рока, али то је само за изјављивање приговора по поднетим пријавама", прецизирала је тада Софронијевићева.
У Србији, према неким подацима, има око 4,8 милиона нелегалних објеката, а министарка је раније навела да међу њима има и оних са привременим грађевинским дозволама.
"Закон грађанима доноси правну сигурност, правну видљивост и оно што увек волимо да кажемо - да коначно буду своји на своме. Међутим, и држава од тога има користи, јер добија један уређени систем, једну прецизну евиденцију шта је све изграђено на територији Републике и ко су власници тих објеката. Привреда такође има користи, јер закон доприноси једној бољој пословној клими и уређеном тржишту некретнина", рекла је министарка.
Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима ступио је на снагу крајем октобра, а њиме се омогућава да власници бесправних објеката озаконе своју имовину уз накнаду од 100 до 1.000 евра.
Трошкови накнаде зависили су од површине објекта и места где се непокретност налази, а плаћања су ослобођени примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце.
Закон предвиђа да објекти буду евидентирани, а потом и уписани у катастар непокретности чиме ће грађани моћи слободно да располажу својом имовином - кроз купопродају, наслеђивање, хипотеку, легално прикључење на комуналну и другу инфраструктуру.
Такође, законом се предвиђа и нулта толеранција на нову бесправну градњу, јер по његовом ступању на снагу сви објекти који се граде без издате грађевинске дозволе односно без решења о одобрењу за извођење радова, биће уписани као власништво државе.
Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности, односно легализације бесправне градње, између осталог су били и објекти и делови објеката који су изграђени супротно закону, затим они на којима су радови изведени без решења о одобрењу за извођење радова као што су санација, реконструкција, адаптација, промена намене и слично, као и објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године.
Закон садржи и социјалну компоненту, јер су прописани посебни услови за власнике објеката којима је то једина непокретност и који са својом породицом у њој живе, за самохране родитеље, примаоце социјалне помоћи, сеоска домаћинства, борце, породице са троје и више деце - предвиђено је да они не плаћају накнаду за легализацију.





