Компанија "Ахолд Делез" наставља "рат" са државом. Овај трговински ланац поднео је тужбу међународном суду због уредбе Владе Србије којом су марже ограничене на 20 одсто, али у удружењима потрошача тврде да иза свега стоји покушај да се саботира закон о спречавању непоштених трговачких пракси. Овај пропис, који је у скупштинској процедури би, за разлику од уредбе, која ускоро истиче, требало трајно да реши проблем високих цена хране и да "трговце доведе у ред".
Идеја Закона је да се успоставе равноправнији и транспарентнији пословни односи између купаца и снабдевача, јер се непоштене праксе снажнијих тржишних актера често на крају преливају на потрошаче, кроз више цене и сужену понуду у продавницама. Због оваквих поремећаја у односима на тржишту, држава је у претходном периоду више пута била приморана да реагује – покретане су акције за снижење цена, а потом је донета и уредба о ограничењу цена за поједине намирнице, која истиче крајем фебруара.
Уредбом су обухваћени сви трговински ланци, али је "Делез", који је највећи, запошљава највише радника и убира највећи профит, једини јавно кукао, да ће због пада промета и профита морати да затвори 25 продавница, а сада је менаџмент одлучио и да "пресавије табак". Иако овај трговински ланац истиче да је претрпео огромну штету због ограничења маржи, потрошачи сматрају да је ефекат владиних мера на цене робе у њиховим радњама био минималан и да већину цена нису ни снизили. То би се могло закључити и на основу инспекцијске контроле поштовања уредбе, јер је Министарство трговине у децембру објавило да је највећи број прекршајних налога тржишна инспекција изрекла управо "Делезу" – 26,6 милиона динара.
Из удружења потрошача тврде да су марже у "Делезу" биле између 42 и 46 одсто и зато и не чуде њихови одлични пословни резултати претходних година, које сада више не могу да понове.
"'Делез' није поштовао уредбу и једноставно су хтели да се инате и да терају по сваку цену контру држави. Дефинитивно су имали највеће марже и имају их и даље. Ту је највећи проблем што су основали пуно повезаних лица и компанија и ћерки фирми, где су сами себи диктирали и набавну и продајну цену. Тако да су они имали и дупле и скривене марже. Свашта се ту још крије у позадини, тако да продубљивање самог поступка против 'Делеза' мислим да би одвело у неком другом смеру и да би се тек онда открило колико су они заиста прекршаја направили и колика је њихова одговорност у свему томе", каже Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије (НОПС).
Он сматра да "Делез" тужбом покушава да изврши притисак да нови закон о спречавању непоштених трговачких пракси не прође, односно да претрпи измене које би њима одговарале.
"Лобирају на све могуће стране и траже сламку спаса, да направе од себе жртву. Они прете да ће напустити Србију, да неће наставити овде пословање. Међутим, то је заиста само реч. Они су овде имали највећу могућу зараду и до пре годину и по дана ово је за њих било сјајно тржиште и нормално је да се сада буне, јер им је то ускраћено овим прописима. Они ће се вероватно са свим својим ресурсима борити да добију тај поступак, али с друге стране и држава има адекватне доказе. Чак и сами потрошачи и њихови коментари су довољан доказ, а нарочито промет и профит 'Делеза' говоре о томе колико су у ствари они радили на штету грађана, а уједно и на штету државе", сматра Марко Драгић.
Он указује да је овај трговински ланац терет кризе у којој су се нашли због уредбе државе пренео на потрошаче и на раднике и да су услови рада све тежи, јер послове које би требало да обавља неколико људи пребацују на једног радника.
У Националној организацији потрошача сматрају да су шансе да "Делез" победи државу минималне.
"Држава није направила никакву штету појединачно 'Делезу'. Тим маржама су били обухваћени сви, само што је 'Делез' групација била најгласнија. Једноставно је ово нека куповина времена, да заварају очи јавности за све оно што су радили до сада и да изврше притисак да закон не буде усвојен у овој форми", сматра Марко Драгић.
Из Удружења "Ефектива" су поручили да је "Делез" тужбом против државе доказао да му је профит најбитнији и да га не занимају интереси грађана и позвали потрошаче да не купују у објектима тог трговинског ланца.
Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић је изјавила да је вест да је компанија "Ахолд Делез" затражила арбитражу пред међународним судом у Вашингтону због ограничавања трговачких маржи очекивана и истакла да "Делез" као инвеститор није дискриминисан, као и да држава упркос притисцима и претњама није хтела да одустане од уредбе.
Председник удружења Дејан Гавриловић каже да је "Делез" у 2023. и 2024. години остварио највећи профит од свих трговинских ланаца у Србији вредан 130 милиона евра, као и да је позив тог удружења на бојкот наставак борбе за ниже цене хране у Србији.
"Сви остали трговински ланци који мање зарађују и раде са мањом маржом 'ћутали' су на доношење Уредбе о ограничавању маржи, док је 'Делез' одлучио да тужи државу. Оно што би било опасно за потрошача, односно за све грађане, ако би 'Делез' добио овај спор, ако би држава била обавезана да надокнади некакву штету, опет би то на неки начин платили потрошачи, односно грађани ове земље", рекао је Гавриловић.
Групација "Ахолд Делез", чији је члан "Делез Србија", затражила је арбитражу пред Међународним центром за решавање инвестиционих спорова – ИЦСИД у Вашингтону због примене уредбе о ограничењу трговачких маржи у нашој земљи.
Компанија је навела да је поднела захтев за арбитражу да би, како је саопштила, заштитила своја права према Билатералном инвестиционом споразуму између Холандије и Србије у вези са регулаторним мерама које је Влада Србије спровела у септембру 2025. године.
Влада Србије је уредбом ограничила трговачке марже од 1. септембра 2025. до краја фебруара 2026. за око 20.000 производа, који обухватају основне животне намирнице, кућну хемију и хигијену, по којој највиша стопа марже у трговини на мало, обрачуната на продајну цену без пореза на додату вредност, не може бити већа од 20 одсто.