Економија
Две деценије зоне слободне трговине ЦЕФТА: Како Србија тргује са регионом
Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе ПКС каже да је регионално тржиште и даље важна одскочна даска за многе домаће компаније, посебно оне које због трошкова логистике и нестабилних глобалних услова тешко излазе на удаљенија тржишта
Двадесет година од стварања зоне слободне трговине са Западним Балканом, Србија је значајно увећала обим робне размене са регионом и постала убедљиво најконкурентнија привреда у оквиру ЦЕФТА. Према најновијим подацима, извоз Србије у регион ЦЕФТА у 2025. години достигао је 4,9 милијарди евра, док је увоз износио 1,9 милијарди, што је резултирало суфицитом од око три милијарде евра.
Споразум о слободној трговини на Балкану( ЦЕФТА) су у Букурешту 2006. године потписале Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Црна Гора, Србија и Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову у складу са УН Резолуцијом Савета безбедности 1244.
Према речима Бојана Станића из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, тај резултат је логична последица величине тржишта, прилива страних инвестиција и извозно оријентисаног модела развоја.
"Ми смо убедљиво најконкурентнија привреда у региону. Имамо велико тржиште, значајне стране инвестиције и снажну извозну оријентацију, што објашњава зашто је суфицит у размени са ЦЕФТА тако изражен", истиче Станић.
Робна размена Србије са Западним Балканом порасла је са 3,35 милијарди евра 2008. године на око 6,5 милијарди у 2024. Извоз је у том периоду готово удвостручен, док је увоз знатно спорије растао. Ипак, и поред апсолутног раста, учешће тржишта ЦЕФТА у укупном извозу Србије опада.
"Пре петнаестак година око 22 одсто нашег извоза ишло је у регион, а данас је то испод 15 одсто. Разлог је што извоз на ваневропска тржишта и у Европску унију расте много брже", објашњава Станић.
Додаје да је регионално тржиште и даље важна одскочна даска за многе домаће компаније, посебно оне које због трошкова логистике и нестабилних глобалних услова тешко излазе на удаљенија тржишта.
Политичке и системске кочнице
Иако је формално зона слободне трговине, регион се и даље суочава са бројним препрекама. Политички ризици, једностране блокаде и административне баријере редовно ометају слободан проток робе.
"Политичке кочнице повећавају ризик за инвеститоре, али без обзира на то, привредници у региону имају снажно међусобно поверење. Они су и деведесетих били последњи који су прекидали везе, а први који су их поново градили", наглашава Станић.
Као пример наводи и периодичне забране увоза српске робе на тржиште Косова и Метохије, које су наносиле штету мерену десетинама милиона евра.
"Када се блокаде укину, роба се готово одмах враћа на тржиште, јер је конкурентна и препознатљива потрошачима, без обзира на националност", каже Станић.
Будућност региона – у јединственом европском тржишту
Бојан Станић сматра да дугорочна перспектива региона није у трајном опстанку ЦЕФТА у садашњем облику, већ у постепеном укључивању у јединствено европско тржиште.
"ЦЕФТА је у другим деловима Европе служила као прелазна фаза ка Европској унији. Ми смо у том аранжману већ 20 година, а кључно питање је како да регион постане део јединственог европског тржишта, чак и пре формалног чланства", истиче Станић.
Према његовој оцени, јача економска интеграција земаља које још немају јасну перспективу уласка у ЕУ могла би да ублажи последице слабије европске тражње и повећа отпорност региона на глобалне поремећаје.
"Регион може више да заради од међусобне трговине, али само ако економија добије предност над политиком", закључује Станић.
Live
