У жељи да обузда пандемију вируса корона током 2022. године, тј. да одржи политику "нула ковид" Кина је платила цену – буџетски дефицит бележи рекордни податак од 1,3 билиона долара.
Процењује се да ће укупан дефицит од 8,96 билиона јуана довести земљу у све лошију фискалну позицију и отежати влади да подржи економију након прошлогодишњег успоравања привредног раста. Дефицит је већи од претходног рекорда од 8,72 билиона јуана 2020. године (за 2,8 одсто), када је привреду погодио почетак епидемије ковида, и 51 одсто виши него 2021, показују прорачуни "Блумберга" засновани на основу података кинеског министарства финансија.
Последице спровођења "нула ковид" политике су енормни трошкови локалних администрација за тестирање, карантин и блокаде, при чему су трошкови расли током године све док влада није напустила мере контроле почетком децембра 2022.
По "Блумбергу", за рекордни дефицит је одговоран и све већи пад на тржишту некретнина, што је умањило приход владе од продаје земљишта; прошле године износио је само 6,69 билиона јуана (око 989,5 милиона долара), што је најнижи годишњи износ од 2018.
С тим у вези пали су и приходи од пореза на имовину – за 22 одсто у односу на 2021. годину.
Фискални притисак би могао да се настави и ове године јер сектор некретнина тек треба да покаже знаке слабости. Све ће ограничити способност власти да подстакну економски раст, за који аналитичари углавном очекују да ће се ослањати на опоравак потрошње пошто се владина улагања у инфраструктуру успоравају.
Укупна јавна потрошња 2022. била је за 3,1 одсто виша у односу на 2021. године.
Насупрот Кини, укупан буџетски дефицит у Сједињеним Америчким Државама достигао је 421 милијарду долара у фискалној години 2023, што је у поређењу с националним дефицитом од 378 милијарди у истом периоду 2021. године (октобар–децембар) повећање од 43 милијарде долара, односно 12 одсто.
Само у децембру 2022. буџетски дефицит је достигао 85 милијарди долара, што је четири пута више него у истом месецу 2021. године.