Криза у сточарству: Зашто протестују произвођачи млека и какве то везе има са Бриселом?

За сточаре није добро када краве дају мало млека, али не ваља ни када га има много. У најкраћем би се тако могла сажети мука која је натерала домаће произвођаче да ових дана опет изађу на улице, блокирају магистрале и из канти проспу оно у шта су уложили сав свој труд.

На хиљаде тона млека пролили су српски сељаци у Книћу, Крагујевцу и другим местима по Србији уз образложење да их млекаре уцењују ниским откупним ценама, док увозници трговинске ланце снабдевају јефтинијим млеком из увоза. Стручњаци, међутим, указују да то што је откупна цена пала и што у Србију стиже јефтиније млеко не значи да и потрошачи имају корист од тога, јер за крајње купце млеко није појефтинило. 

Министар пољопривреде за РТ Балкан: Како се Србија бори са кризом у млечном сектору

Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа, Ненад Будимовић, каже за РТ Балкан да је проблем настао због кризе на европском тржишту, која се прелила и на Србију.

"Чињеница је да је у Европи велика производња и пала је цена, зато што је Кина пре неколико месеци увела царине од 43 одсто на млечне производе из ЕУ. То су огромне количине које су сада остале у Европи, јер та роба више није конкурентна на кинеском тржишту уз толике царине и почели су да се јављају вишкови. Они су их преусмерили на наше тржиште. Додатни проблем је што је ово период године када се краве теле и свакако је повећана количина млека на домаћим фармама", објашњава Будимовић.

Тај вишак из Европе доспео је и на тржиште региона, где домаћи произвођачи извозе млеко. 

"И даље имамо већи извоз него прошле године, али је споран тај однос шта увозимо, а шта извозимо. Ми купујемо сиреве, гауду, качкаваље по ценама повољним за увознике, а они коштају од 3 до 3,2 евра за килограм. За те паре ни у Европи, ни у Србији не може да се произведе сир, а не може ни да се купи у радњама. Они пошто-пото продају, да им не остане на залихама. Углавном купујемо млеко у праху, путер", каже Будимовић.

Министар пољопривреде Драган Гламочић је више пута истакао да ће због вишка млека на тржишту, који утиче на стабилност цена и редовност у преузимања сировина, држава учинити све да заштити пољопривредне произвођаче, очува стабилност сектора и омогући несметан пласман домаћег млека и млечних производа. Данас су из ресорног министарства саопштили и да су затражили хитне консултације са Европском комисијом поводом актуелних кретања на тржишту млека и млечних производа, због сложених околности које погађају овај сектор широм региона. Навели су да је циљ да се у партнерском дијалогу сагледају актуелни тржишни трендови и размотре могући приступи у случају даљих поремећаја на тржишту.

Нема сира без млека: Нова правила за производе са палминим уљем

На питање шта ресорно министарство очекује од Брисела, Будимовић каже да се те консултације воде на државном нивоу и да, ако се добро објасни, држава може да заштити домаће произвођаче и потрошаче.

"Слична ситуација била је и 2015. године, када се десио поремећај у Европи због хиперпродукције и по Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) Србија је имала могућност и увела је посебно царинско оптерећење прелевмане. То може да се уради уз добру аргументацију да је дошло до поремећаја на тржишту, због дампинг цена или из неких других разлога. Могли би и сада да се уведу прелевмани, на пример, на шест месеци, али је то мач са две оштрице, јер и Европа може да узврати и да ограничи извоз воћа или поврћа из Србије", објаснио је Будимовић.

Он указује да ће предстојећи пост додатно смањити потрошњу млечних производа. 

Пољопривредници иначе тврде да су им млекаре драстично спустиле откупне цене са 40 на 30 динара по литру.

"Пада цена млека, а у трговинама ми не видимо да је пала цена производа. Није јефтинији ни сир, ни јогурт. То је исто врло битан показатељ. Једноставно, ако падне сировина, логично је да у ланцу фармер, млекара, прерађивач и трговац сви некако поднесу тај минус. Овде се то не дешава", каже Будимовић.

У трговинским ланцима је тренутно литар свежег млека од 120 до 200 динара, у зависности од произвођача, али најчешћа цена је око 140 динара, док 200 грама путера у неким трговинским ланцима кошта и до 600 динара.

Он напомиње да је на пад потрошње млека утицала и негативна кампања против млечних производа која траје месецима, јер поједини нутриционисти причају против конзумирања млека и тврде да није здраво за људску исхрану.

Наш избор

Да не једемо сир без млека: Зашто су нови прописи у декларисању хране важни и за домаће сточарство

"Актуелна је и пропаганда да се млеко прави од млека у праху, те да није здраво. Не улазим у то да ли је то намерна или случајна кампања, али људима се мора објаснити колико је то неисплативо, јер сушење млека је страшно скуп процес производње и потребно је пуно енергије. Нелогично је и неисплативо да га осушите, а потом узимате и растварате и правите дуготрајно млеко. Ко се иоле разуме, јасно му је да ту нема никаквог економског оправдања да се од млека у праху прави дуготрајно млеко", напомиње Ненад Будимовић.

Додаје да се Србија много усмерила на регион и да би требало да се окренемо државама које су у развоју, као потенцијалним извозним тржиштима. 

"Ми Европи тешко да можемо да продамо млеко и млечне производе. Извозимо углавном у Бoсну и Херцеговину, Црну Гору и Северну Македонију", казао је Будимовић.

Он напомиње да су пред српском пољопривредом бројни изазови због ситуације на глобалном нивоу, која највише и утиче на мала тржишта као што је наше. 

"Тек ћемо осетити последице потписивања уговора ЕУ са земљама Меркосура и то ће бити још један изазов. Европски фармери су направили хаос у Бриселу и Стразбуру због тога што ће ЕУ у првој години увести 25.000 тона свињског меса. Они су се осетили угрожени иако то што ће пласирати земље Меркосура представља само 0,5 одсто европске производње. Све те глобалне промене морају да се прате, као и геополитичка ситуација, која се мења готово на дневном нивоу. Раније није било тако непредвидиво. Сада се Трамп 'игра царинама' и сваког дана су услови другачији", напомиње Ненад Будимовић.

Две деценије зоне слободне трговине ЦЕФТА: Како Србија тргује са регионом

Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа истиче да је млекарство најзахтевнија производња у пољопривреди, јер не може да се складишти сирово млеко, осетљива је намирница и врло лако падне производња, а тешко се подиже.

"Држава је дала подстицаје, сад имамо вишак. Држава има улогу да помаже, а не да руководи производњом. Али, морамо да разумемо фармере, ако има 200 литара млека, а млекари то не треба, па се то понавља данима, разумљиво је да траже помоћ и подршку државе", поручује Ненад Будимовић.