Турбулентно на тржишту некретнина: Квадрат стана у Београду у просеку скупљи за 350 евра

На тржишту некретнина у Србији бележи се раст цена, па је тако квадрат стана у Београду у просеку скупљи за око 350 евра у односу на исти период 2024. године. За стан од 40 квадрата уместо 120.000 сада треба издвојити 134.000 евра, наводи портал "4зида".

Ова рачуница најбоље описује кретање цена некретнина у протекле две године, али делимично даје и одговор на питање подстанара да ли купити стан по овако високим ценама или у изнајмљеном стану чекати да цене падну. Рачуница је јасна, просечна оглашена цена станова у Београду је са 3.000 евра у првом кварталу 2024. порасла на 3.150 евра у 2025, а ових дана је достигла износ од 3.350 евра. За две године је дошло до раста од око 11 одсто.

Анализа тржишта некретнина: Где су у Београду најјефтинији станови и колико коштају

Александра Михајловић са портала "4зида" каже да је, ако гледамо реалне податке са тржишта, а не прогнозе, јасно да они који су чекали да квадрат појефтини нису дочекали.

"Потенцијални купац који је чекао 'да цене падну' данас би за исти стан платио око 14.000 евра више. Ако томе додамо и кирију која се у Београду за једнособан стан тренутно креће у просеку око 386 евра месечно, што је око 4.600 евра годишње, долазимо до закључка да је чекање у периоду од две године купца коштало близу 23.000 евра", објаснила је Михајловићева.

Kако је нагласила, они који су чекали повољнији тренутак, нису уштедели, већ су реално изгубили и на цени стана и на трошку становања.

На сајту "4зида" тренутно је активно око 9.500 огласа за продају станова у Београду, али само око 400 станова је у ценовном рангу до 80.000 евра, око 880 станова до 100.000 евра, а нешто више од 1.500 станова до 120.000 евра.

Михајловићева истиче да то значи да је мање од 10 одсто укупне понуде реално доступно купцима са нижим и средњим буџетима. Она напомиње да се на тржишту данас јасно виде три профила купаца. Међу њима су тзв. "вечити гледаоци" људи којима се не жури, редовно прате огласе и често питају када ће да падну цене. Они имају одређени износ новца за учешће, али одлажу одлуку очекујући корекцију тржишта.

Други профил су купци који тачно знају шта желе и колики им је буџет. Они су током прошле године искористили конкретне прилике попут државних субвенција и олакшица за младе и нису чекали "идеалне услове", већ су реаговали када се појавила реална могућност за куповину.

Тренутно су, међутим, најбројнији купци који не могу да уклопе жеље и могућности. Најчешће траже већу квадратуру, бољу локацију и новију градњу, али им је на располагању буџет који то на тржишту једноставно не може да испрати.

У тим случајевима одлагање није ствар стратегије, већ реалног ограничења.

Најскупљи станови у Београду: Колика је цена квадрата на Савском венцу, а колика на Чукарици?

Вељко М. Мијушковић са Економског факултета у Београду указује да они који чекају пад цена најчешће губе кроз плаћену кирију, изгубљену вредност времена и инфлацију.

Мијушковић такође напомиње да на годишњем нивоу тај губитак често износи између 5 и 10 одсто вредности стана, зависно од висине кирије, раста цена и каматних стопа. Он истиче да је право време онда када куповина решава реалну стамбену потребу и када је рата кредита дугорочно одржива у односу на приходе.

"Понуда кредита постоји, али су критеријуми строжи него раније, а камате и даље релативно високе. Због раста цена некретнина и трошкова живота, део купаца објективно не може да пронађе стан који одговара и њиховим жељама и буџету, па су приморани да бирају између локације, квадратуре и квалитета или да остану на тржишту најма", објаснио је Мијушковић.

Вечита дилема подстанара је да ли је по тренутним ценама и условима, боље подићи кредит и задужити се или изнајмљивати стан, а Мијушковић напомиње да је, ако се планира дугорочни боравак на истој локацији, кредит у већини случајева рационалнији, јер се рата претвара у имовину, док је кирија трајни трошак.

Мијушковић напомиње да је изнајмљивање финансијски повољније само ако је разлика између кирије и рате мала и ако постоји реална флексибилност за селидбу или промену животних околности. Он указује да се у неким ситуацијама ипак исплати живети у изнајмљеном стану, нарочито када је посао нестабилан, када се планира пресељење, одлазак у иностранство или када куповина захтева превелико задужење које би озбиљно оптеретило буџет и квалитет живота.

Мијушковић каже да су разлози за одлагање куповине често психолошки и везани за неизвесност.

Такви разлози су страх од погрешне одлуке, очекивање пада каматних стопа, нада да ће се појавити "идеална" некретнина, али и недостатак јасне животне стратегије.

Мијушковић додаје да је проблем што се у чекању често занемарује реални трошак времена и изгубљена стабилност.

Чекање пада цена у претходном периоду показало се као скупа стратегија. Тржиште није донело корекцију каквој су се неки надали, док су трошкови становања кроз кирије остали константни.