То што се међугодишња инфлација у последњем тромесечју прошле година благо спустила испод циља Народне банке Србије, а у јануару пала на 2,4 одсто значи да ће реални раст зарада лакше моћи да победи инфлацију и да се куповна моћ и животни стандард грађана опорављају, изјавио је помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Бојан Станић.
"Наравно да је питање стандарда далеко комплексније него што је само питање зараде, али свакако да је зарада нешто што је кључно у оквиру животног стандарда становништва. Међутим, оно што је битно јесте да је инфлација 2,4 одсто, а средња вредност циља Народне банке је 3 одсто. Дакле, она је благо испод тог циља, али су дозвољена одступања од циља 1,5 одсто доле или горе, што значи да инфлација може да буде између 1,5 одсто и 4,5 одсто", рекао је он за РТС-а.
Додао је да је због уредбе о ограничењу маржи, која полако истиче, дошло до мањег раста инфлације него што би било да уредба није постојала, али да су спољашњи фактори који утичу на инфлацију значајно ослабили па би и без уредбе дошло до успоравања инфлације, али не на оволиком нивоу.
Одговарајући на питање на који начин ће се држава изборити са евентуалним повећањем цена после истека ограничења маржи рекао је да ће се примењивати закон који би требало да се усвоји на пролећном заседању скупштине, а који ће да ограничи могућност да се спроводе нефер трговачке праксе и да не дође до враћања маржи на ниво на коме су биле пре увођења одлуке о ограничењу маржи.
"Наравно није био ни интерес ни привреде, а са друге стране то је била замерка и међународних институција, конкретно када говоримо о Европској унији и у том погледу системско решење кроз закон би ипак требало да омогући већу контролу на нашем тржишту, а самим тим и да те марже не буду на оном нивоу као што су биле. И наравно, да опет са те стране не дође до неког већег инфлаторног притиска. За очекивати је да инфлација порасте до краја године на око 3,5 одсто, а да се рецимо у 2027. години просечно креће на нивоу од 3,8 одсто, што је опет значајно испод горње границе циља од 4,5 одсто", навео је он.
Говорећи о томе да Србија други месец заредом има боље приходе од планираних и очекиваних и како би то могло да утиче на стање у државној каси, Станић је рекао да то пре свега утиче на макроекономску стабилност у земљи и на кредитни рејтинг земље.
"Утиче и на поверење страних инвеститора да дођу овде да улажу имајући у виду да су јавне финансије као последица фискалне консолидације сада стабилне и у погледу Мастрихт критеријума који кажу да јавни дуг не би требало да пређе 60 одсто БДП-а, код нас се он тренутно креће око 42-43 одсто, да дефицит буџета не би требало да пређе 3 одсто БДП-а, код нас је он око 3 одсто, с тим што је у 2025. години резултат био повољнији, захваљујући и бољим приходима који су се реализовали. Наравно, то говори да фирме извозе, да генерално општа куповна моћ становништва није опала и самим тим је дошло до благог увећања пореских прилива", рекао је он.
Навео је да управо захваљујући томе имамо и снажне јавне финансије које су основа кредитног рејтинга и макроекономске стабилности и да захваљујући њима очекујемо унапређење кредитног рејтинга, бар када говоримо о рејтинг агенцији Фич.
Упитан шта компликована ситуација на Блиском истоку значи за светску економију и колико би нас све коштао још један рат, овога пута у Ирану, Станић је рекао да би рат са Ираном свет коштао много, пре свега у енергетском смислу.
"Посебно када се говори о нафти паралисао би светску трговину имајући у виду процене да би садашња цена нафте са око 70 долара по барелу могла да скочи на преко 150 долара по барелу, што би било на вишем нивоу него када је почео сукоб у Украјини", указао је он.
Истакао је да то посебно забрињава све земље на свету, посебно оне које су зависне од увоза енергената, фосилних горива, што би се наравно одразило на инфлацију.