Пољопривредници већ 14 дана протестују због неконтролисаног увоза млека и млечних производа из Европске уније, који је довео до гомилања залиха у Србији и вишкова због којих млекаре уцењују произвођаче и смањују им откупну цену. Саговорници РТ Балкан указују да је главни кривац за млечну кризу Споразум о стабилизацији и придруживању с Европском унијом, за који држава није била спремна, а који је српског сељака оставио на ветрометини - да се бори са европским фармерима чија је производња дотирана више него издашним субвенцијама.
Потпуно свесна погубних ефеката либерализације млекарског тржишта, ЕУ је претходно годинама озбиљно радила на побољшању положаја својих фармера, односно на проналажењу алтернатива за оне који не буду могли да издрже наметнуту тржишну утакмицу. Србија је, с друге стране, своје сточаре истерала на ледину слободног европског тржишта, не питајући се да ли то могу да преживе.
Агроекономиста Милан Простран каже за РТ Балкан да је нагла либерализација тржишта довела домаће произвођаче у ситуацију да се свих ових година боре са нелојалном конкуренцијом с којом не могу да изађу на крај. Данас зато, држава нема механизме да самостално одлучује, већ за сваки потез којим би евентуално заштитила своје фармере мора да пита Брисел. Зато се и чекају резултати консултација са Европском комисијом који су заказани за сутра. Том приликом би ЕК требало да аминује евентуално увођење такси или прелевмана на увоз млечних производа у Србију.
"Основа нашег проблема почиње после потписивања Споразума са ЕУ 2008. године, када смо уз нека велика обећања прихватили брзу либерализацију тржишта. Божидар Ђелић је неколико година касније рекао да смо на то пристали, јер нам је обећано да ћемо 2016. бити пуноправна чланица ЕУ. Грубо речено, то је била велика превара. Ниједна земља није тако брзо либерализовала тржиште и дозволила чак и продају земљишта, јер су, на пример, Хрватска и Мађарска то урадиле годинама након уласка у ЕУ. Нашли смо се на тржишту са фармерима ЕУ од којих половина земаља ужива бенефиције од шездесетих година прошлог века", каже Простран.
"Србија мора да слуша предавања из Брисела"
Он указује да од тада "Србија не може да иде куда хоће", већ да мора да поштује правила игре на коју се обавезала и да "слуша предавања из Брисела".
"Управо то је један од разлога тренутне млечне кризе, јер смо тада ушли у једно врзино коло, потпуно конкурентски, ја бих рекао, неспособни. Јављају се такви контрасти да просто не можете да верујете да је број крава музара од којих добијамо домаће млеко преполовљен, са око 800.000 на око 350.000 или мало више грла, у односу на период пре 25 година, а да ми имамо вишак млека и да млекаре обарају цену произвођачима", објашњава Простран.
Он је истакао да је Србија са ЕУ потписала споразум који има јачу снагу од нашег закона и да све прописе морамо прилагођавати том међудржавном споразуму.
"Они су нам дали обећања, што се каже, као малој деци, а ми смо одмах на све пристали. Изузетно је важно напоменути да смо запоставили домаћу потрошњу млека. Раније је велики потрошач била војска, па велики системи и предузећа чији су запослени имали по три оброка и то су били сигурни корисници. Деца сада пију енергетске напитке, јер их нисмо навикли на млеко. Ослонили смо се на тржиште које се наводно отворило, а нисмо довољно радили на томе да повећамо домаћу тражњу. Ту постоји простор да се ситуација побољша", сматра агроекономиста.
Он напомиње да је кондиторска индустрија велики потрошач млека у праху и да они увек теже да купују сировине из увоза, ако им је у иностранству јефтиније.
"Држава може да уведе прелевмане на млеко у праху, али је то краткорочна мера и и не решава трајно проблем", тврди Простран.
Ненад Будимовић из Удружења за сточарство Привредне коморе Србије каже за РТ Балкан да се годишње у Србији произведе око 1,4 милијарди литара млека, с тим што у прерадне капацитете уђе око 800 милиона литара и указује да је у редовним околностима ова количина довољна за потребе потрошача у Србији са мањим тржишним вишковима.
"Увоз млека и производа од млека у 2025. години је реализован у количини од 47.000 тона и вредности од 143,8 милиона евра, док је у 2024. години реализација била у количини 64.000 тона и вредности 162,8 милиона евра. Увоз млека у праху се реализује из Белорусије, Пољске, Холандије, а остали производи из Немачке, Хрватске и других земаља", наводи Будимовић.
Он сматра да ће млечна криза почети да се стабилизује за око два до три месеца и указује да на то утиче доста фактора који су углавном повезани са геополитичком ситуацијом у свету, између САД, Кине и ЕУ и примени променљивих царинских оптерећења између држава великих потрошача и великих произвођача.
"Српски произвођачи треба да теже успостављању сигурне и континуиране производње, јер велике осцилације не могу да гарантују стабилну производњу. Производња млека не може да се подигне за кратак временски период, а лако се изгуби", указује Будимовић.
Већи проблем увоз сира, него млека
Председник Удружења одгајивача говеда Централне Србије Милија Паламаревић објашњава да је важно да Европска комисија одобри прелевмане на увоз пре свега млека у праху и око 20 врста сирева и тврди да би то допринело стабилизацији домаћег тржишта.
"Кад уведете прелевмане, ви апсолутно зауставите увоз тих сирева. Тренутно имају залихе и млекаре и трговци, а када стане увоз, за месец или два, као што је било и 2022. тржиште ће се разгушити, млекаре ће добити одушак и једноставно ће морати да се подигне откупна цена млека. Тај сир који долази је доста јефтинији него наш. Они га убацују на наше тржиште по дампинг ценама, само да га се ослободе, чак и испод произвођачке цене, јер ће му ускоро истећи рок или га не могу извести на другу страну", каже Милија Паламаревић за РТ Балкан.
Он напомиње да , према подацима које је изнео министар Драган Гламочић на годишњем нивоу, лане смо имали мањи увоз сира у односу на 2024. годину, али смо само у децембру увезли више сира него у четири претходна месеца заједно.
"Очигледно да је то неко радио намерно и то у време поста, са циљем да изазове млечну кризу и да обори цену млека. Да ли су то радиле циљано млекаре, да ли је радила држава, увозничка мафија - ми то не знамо, јер ја не могу из штале да идем да контролишем оног на граници шта ради. Једноставно, дошло је до загушења и до престанка откупа млека и зато су млекаре уцењивале потрошаче и плаћале литар 20 динара", каже Паламаревић.
Он истиче да је додатни проблем и то што страни трговински ланци који послују у Србији радије увозе сиреве из своје државе.
"Имају озбиљне марже и потрошачи плаћају производе 40, а неке и 70 посто скупље него што је реална цена. Они не увозе млеко, јер је то неисплативо, већ млечне производе. А колико је то погубно по домаће сточаре илуструје пример да један килограм млека у праху мења 10 литара млека, а исто толико и килограм сира. Кад увезете 25 тона сира, ви имате вишак од 250.000 литара млека које је произведено на домаћим фармама", објашњава председник Удружења одгајивача говеда Централне Србије.
По грлу 2.000 евра годишње
Када су у питању субвенције, Милија Паламаревић, каже да за једно просечно грло, на годишњем нивоу сточар може да добије допунске стимулације од око 2.000 евра, захваљујући мерама које су удружења издејствовала пре две и по године.
"Лично сам учествовао у тим преговорима са тадашњим министрима пољопривреде, трговине и финансија и председником Александром Вучићем и договорили смо 19 динара по грлу за литар млека, 40.000 динара по крави, а након тога је председник обећао да ће повећати на 55.000 динара што је и учињено. Тада је одобрена и мера од 100.000 динара у прве три године по јуници, да би се олакшало сточарима, јер домаћин који хоће да одгаја своје теле, од тренутка када се отели, до момента када то грло стигне на телење, нема никакву продукцију три године и практично нема корист, а мора да храни теле и ми смо се трудили да издејствујемо ту допунску стимулацију, да се људима олакша, да не одустану од производње", објашњава Паламаревић.
Он сматра да су злонамерне оптужбе да држава не издваја довољно новца за субвенције, иако напомиње да би свакако било добро да сточари могу да добију и више.
"Ако имате краву која просечно даје 6.000 литара млека за једну лактацију, односно 305 дана годишње у мужи и то помножите са 19 динара, то је 1.000 евра од те краве, што се тиче премије. Затим 55.000 динара је субвенција, што је око 450 евра и још једно теле отхрањено са од 900 до 1.000 евра. Просечан сточар значи има око 2.000 евра субвенције на годишњем нивоу", каже Паламаревић.
Ипак, нема тих субвенција које могу да помогну, ако на крају мукотрпног рада и проливеног зноја, на пољу и у штали, сточари немају коме да продају млеко, као што се ових дана дешавало, када су млекаре почеле да отказују откуп и да уцењују сељаке.