Изградња нуклеарне електране у Србији: Које су потенцијалне локације

Директор Института за нуклеарне науке "Винча" Славко Димовић је изјавио да је Србија на вратима нуклеарне ренесансе, али да је избор партнера за изградњу нуклеарке спољнополитичко, као и економско, техничко-научно и технолошко питање. Он је указао да је руска технологија међу најмодернијима у свету када је реч о нуклеарним електранама, али да Србија треба да узме у обзир све опције, те да су сви потенцијални партнери у игри, јер се налазимо у "нултој референтној тачки".

Наш избор

Србија се окреће нуклеарној енергији: Да ли Москва може да буде савезник Београда на још једном пољу

Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић је на састанку са делегацијом руске корпорације "Росатом", коју је предводио генерални директор Алексеј Лихачов рекла да ће Србија од 2040. године моћи да има нуклеарну електрану, а да ће до тада бити развијена и технологија малих модуларних реактора.

"Србија, на вратима нуклеарне ренесансе, треба да узме у обзир све опције, попут ЕДФ-а, 'Росатома' и осталих партнера", рекао је Димовић за РТС, напомињући да ће све одлуке бити донете у складу са националним интересима наше земље.

Према његовим речима, сарадња с партнерима пре свега се односи на размену експертизе, трансфер технологије и знања, обуку кадрова и учешће у саветодавној улози у избору кадрова и правно регулаторног оквира.

"Искуства су од немерљивог значаја, с обзиром на то да је 'Росатом' учествовао у изградњи већине нуклеарних електрана у свету, укључујући и оне у региону", навео је Димовић.

Он је објаснио да би прве две фазе припрема требало да се заврше до 2032. године, када би требало да буде завршен избор технологије, локације за градњу и правно регулаторног оквира, да се напредује у избору базе кадрова, као и да се пронађе модел финансирања.

На питање које локације улазе у избор за градњу, Димовић је рекао да постројење мора бити поред воденог реципијента или у напуштеном термоенергетском постројењу.

"Прерано је излазити са прецизним подацима, јер постоје рокови и методологија. Очекујем и противљење у делу јавности. Потребан је искрен, транспарентан и директан дијалог са јавним мњењем", указао је Димовић.

Додао је да питање одлагања радиоактивног отпада треба решавати по угледу на друге земље, попут Словеније, Русије и Финске.

"Србији су потребни знање и друштвена прихватљивост. У условима укупног недостатка електричне енергије, нуклеарна енергија би могла да буде део решења. Желео бих да око 50 одсто производње буде из нуклеарне енергије за базну потрошњу, а остало из алтернативних извора. Правимо енергетски микс, јер не можемо преко ноћи да заменимо термоелектране", казао је Димовић.