Економија
Будућност српске пољопривреде: Да ли нова стратегија може Србији да врати прехрамбени суверенитет
У новој стратегији наведени су сви проблеми које би што пре требало решавати како више не бисмо зависили од увоза многих врста хране
Србија би ускоро требало да добије Стратегију пољопривреде која ће важити до 2034. План је да се у том периоду врати прехрамбена сигурност коју је наша земља некада имала. Стручњаци се слажу да претходни десетогодишњи програм за аграр није био добар, јер се заснивао на нереалним очекивањима развоја пољопривреде од 9,1 одсто годишње. У новој стратегији наведени су сви проблеми које би што пре требало решавати како више не бисмо зависили од увоза многих врста хране.
Домаћи пољопривредници препуштени су тржишту. То значи да они за већину својих производа не знају купца. Због тога стручњаци препоручују хитно повезивање примарних произвођача, са прерађивачима и трговцима.
"Да на истом месту разговарају о плановима производње, ценама, квалитету и дугорочним програмима развоја. Да знају адресу којој се обраћају и где су повратно и паре", каже агроаналитичар Чедомир Кецо за РТС.
Он напомиње да тренутним условима сламку спаса сви траже у ресорном министарству, што није добро.
"Није министарство задужено да продаје производе. Његов посао је да донесе адекватну политику, разумну стратегију и да рачуна да има прехрамбену сигурност нације. Ми смо сад од њих направили или 'раме за плакање' или место за прозивке, па чак и притиске. То није добро и са тим се не може рачунати у будућности" додаје Кецо.
Предлаже да се формира Агенција за храну, која није исто што и Робне резерве.
"На основу њених података произвођачи могу тачно да знају на шта се рачуна у датом тренутку. Далеко је шира и мобилнија од Робних резерви. Ту се евидентирају потребе и врши се регулисање производње. Основна ствар је провера квалитета хране", наводи Кецо.
За стратегију која чека усвајање каже да је далеко реалнија од претходне, али да би требало да дефинише и услове који ће важити ако Србија до 2034. постане део Европске уније.
"Ми немамо дефинисано шта је то са чим ћемо ући у ЕУ. Требало би инсистирати да се задрже националне мере у првим годинама чланства. Искуства су показала да су земље које нису пренеле у ЕУ најмање половину својих националних мера, лоше прошле", истиче Кецо.
Додаје да би требало као добар пример да следимо Мађарску.
"Мађарска је пет и седам година задржала националне подстицаје и уз добијене паре из ЕУ исправила је грешке које је њена влада начинила у транзицији", рекао је агроаналитичар.
Уместо социјалне, развојна стратегија
Агроаналитичар Бранислав Гулан оцењује да је претходна стратегија била социјална, док је ова која чека усвајање развојна. Раст од 9,1 одсто годишње у аграру, како је било предвиђено, никада у свету се није догодио.
"Нико није одговарао због лошег стања у пољопривреди од људи који су писали претходну стратегију. Ако држава подржи ову стратегију циљеви ће бити остварени, јер су реални. У стратегији сада нема нетачних података. Подршка мора бити и буџетска. У супротном ће све што је наведено остати мртво слово на папиру", објашњава Гулан.
Добра буџетска подршка значи да новац из државне касе стигне до истинских произвођача.
"Имамо празне оборе, празне стаје. Према стратегији треба да имамо најмање 6 милиона свиња, око 3 или 4 милиона говеда, 90 милиона живине, а имамо их тренутно око 22 милиона. Ако се то не уради стратегија ће бити лоша, а ми ћемо бити зависни од увоза", указује Бранислав Гулан.
Од земље извозника, Србија постала увозник хране
У протеклих десет година домаћа пољопривреда је расла 0,17 одсто годишње, што је укупно 1,7 процената. Од земље извозника постали смо земља која увози млеко, месо, семена. То једна земља са ресурсима која Србија има, не сме себи да дозволи. У истом периоду угашено је 62.000 газдинстава.
"Никада није анализирано да ли се и како спроводи стара стратегија. Резултат тога је да нам села нестају. Процена је да ће у наредних 10 година од 4.720 села нестати 1.200. До 2052. нестаће 3.000 села, ако се овако стање настави. А држава која нема села, нестаје", упозорава Гулан.
Он напомиње да су Србији преко потребна нова тржишта.
"Запоставили смо бивши несврстани свет. Тамо све можемо да продамо. Треба да се окрећемо њима. И Азији", сматра Бранисlав Гулан.
Земља мора да буде прехрамбено суверена
Из ресорног министарства поручују да је Србији потребна нова стратегија, јер је промењен амбијент у којем се данас обликују пољопривредне политике и праксе. Сведоци смо геополитичких тензија, поремећаја на глобалним тржиштима хране, као и климатских промена.
"Србија је традиционално прехрамбено суверена земља, са способношћу да у великој мери обезбеди снабдевање становништва храном из сопствене производње. Ипак, постоји извесни пад стопе самодовољности у појединим производним категоријама, због чега министарство ради на системском јачању и модернизацији националног прехрамбеног система", наводе у ресорном министарству.
У условима криза, када на глобалном тржишту влада несташица хране, домаћи прехрамбени систем постаје једини ослонац за задовољење потреба.
"Одржавање и развој националног прехрамбеног система је не само економско, већ и стратешко питање безбедности државе. Србија, нажалост, има и сопствено историјско искуство из 1990-их година, које јасно показује да би последице тих криза биле знатно теже да земља у том периоду није имала очуван национални прехрамбени систем и висок степен прехрамбене суверености", подсећају у министарству.
Стратегија, додају, препознаје да процес приступања ЕУ представља осетљив период за домаћу пољопривреду, посебно за мала и средња газдинства.
"Стратегија не прописује унапред конкретне моделе задржавања или трансформације националних мера у моменту приступања, јер ће они зависити од услова приступних преговора и правила која буду важила у тренутку уласка у чланство. Међутим, она јасно поставља принцип да подршка пољопривреди мора бити планирана тако да омогући постепено прилагођавање домаћих произвођача правилима и инструментима Заједничке пољопривредне политике, уз очување економске одрживости сектора", наводе.
Посебан нагласак ставља се на јачање конкурентности, улагања у продуктивност, прерађивачке капацитете и организацију производње.
Шта је задатак омбудсмана за храну?
Стратегија полази од чињенице да мала и средња пољопривредна газдинства чине окосницу пољопривредне структуре у Србији, али да су истовремено најизложенија тржишним ризицима и неравноправним односима унутар ланца снабдевања храном. Зато је њихово системско укључивање у привредни систем земље један од централних циљева.
Међу кључним новинама јесте и успостављање институције заштитника за храну, чија би улога била да допринесе изградњи фер односа између произвођача, прерађивача и трговаца, да прати и доприноси сузбијању нелојалних тржишних пракси и да делује као посредник и заштитни механизам у ситуацијама неравноправности.
"Стратегија предвиђа и успостављање одбора за транспарентност цена хране, као тела које ће се бавити анализом кретања цена и маржи дуж ланца снабдевања. Већа транспарентност цена и структура трошкова смањује простор за манипулације, доприноси бољем разумевању тржишних кретања и омогућава доношење утемељених политика у ситуацијама поремећаја на тржишту" објашњавају у министарству.
Усвајање нове Стратегије пољопривреде и руралног развоја очекује се у првом кварталу ове године. У року од 90 дана од усвајања стратегије, министарство је дужно да донесе Акциони план, који важи три године и садржи јасно дефинисане мере и активности, носиоце реализације, рокове спровођења и потребна финансијска средства за реализацију планова.
Live
