Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић изјавио је да ће уговор о набавци руског гаса бити продужен шест месеци, истичући да су пуна сва складишта и да никада нисмо имали веће резерве гаса, уз напомену да то што је Србија у Вашингтону потписала заједничку изјаву о сигурном снабдевању гасом у Европи не значи да у будућности може рачунати на јефтинији гас, али да се може разговарати о безбеднијем снабдевању.
Бајатовић је рекао да је снабдевање гасом из Русије и Азербејџана стабилно.
''Гледаћемо да не подигнемо цену гаса, пре свега за становништво, да то очувамо, и ту смо безбедни. Гледаћемо да повећамо количине из Азербејџана, колико је то могуће у овим условима'', рекао је Бајатовић за ТВ Пинк.
Појаснио је да је, када је реч о допремању већих количина гаса из Азербејџана, проблем недостатак инфраструктуре у јужној и југоисточној Европи и навео да је у току ремонт терминала у Александрополису, а да је капацитет интерконекције Грчка-Бугарска мали и да тај правац не може бити адекватна замена за руски гас.
''Она је сад 3,5 милијарди кубика, а у коначној фази биће 5,5 милијарди. Шта је то у односу на 15 милијарди кубика кроз једну цев? Ми ћемо сада да радимо велики пројекат од Ниша преко Београда, до границе са Мађарском, радићемо велику цев, тако да ћемо осим 15 милијарди кроз 'Турски ток', имати могућност да транспортујемо још 10 милијарди кубика гаса'', рекао је Бајатовић.
Навео је да је гасни споразум са Русијом Србији донео много стабилности и флексибилности и да је гас набављан значајно јефтиније него на тржишту.
"Улога Русије је незамењива, али питање је шта ће се десити 1. јануара 2028. године. Да ли ће бирократске мере Европе допринети томе да једноставно не можете да га транспортујете кроз Европу'', рекао је Бајатовић.
Коментаришући то што је у Вашингтону потписана заједничка изјава о сигурном снабдевању гасом у Европи, Бајатовић је рекао да је намера САД да поврате свој утицај и да се годинама уназад говори о томе да треба истиснути руски гас, а утиснути амерички гас.
"Сад су највеће расправе у Европи о томе да ли је добро да зависите од другог добављача. Европа је почела да се буни због разних ствари, неће да буде вазал, нема довољно енергената, сиромашна је енергетски и сировински и како ће сад да остане економски конкурентна у условима кад има пад БДП-а, пад запослености, пад производње и свега тога што се дешава", рекао је Бајатовић.
Навео је да ће и Србија, која је потписница тог споразума, морати да купује амерички ЛНГ гас, али да он неће бити јефтинији.
"Нећемо ми куповати јефтинији гас, то је гас који се производи из уљаних шкриљаца, то је скупље од природног гаса. Ми не можемо у будућности рачунати на јефтиније цене гаса, можемо разговарати о безбеднијем снабдевању, о мањем геополитичком притиску кад имате више снабдевача, ми то зовемо диверсификацијом, али је питање по којој цени", рекао је Бајатовић.
Говорећи о томе што европски званичници наводе о ослањању на зелене изворе, Бајатовић је рекао да је зелена енергија нестабилан систем који је много скупљи.
"Има сунца - има струје, нема сунца - нема струје. Има ветра - има струје. Нема ветра - нема струје. То је нестабилан систем, он осцилује и мора да се 'пегла' брзим изворима, хидроелектранама, које су углавном искоришћене. Ми ћемо сада градити Бистрицу, која ће бити реверзибилна, што је јако добро, али за то је потребно седам година. Шта може брзо да се уради - гасне електране. Ми ћемо са Азербејџаном вероватно градити једну и у Новом Саду, не само у Нишу. Морате да имате систем који може да балансира пикове потрошње", рекао је Бајатовић.
Навео је да нема дилеме да Србија треба да има и нуклеарне електране и да на тај начин надокнади термалне потенцијале који су базирани на угљу.
Бајатовић је рекао да најбоље услове за изградњу нуклеарне електране нуди руски "Росатом", који је, како каже, спреман да испоручи технологију, гориво и да преузме отпад, док сви други немају услове да испуне та три критеријума.