Норвешки државни фонд, вредан 1,3 билиона долара, пријавио је највећи губитак од финансијске кризе 2008. године, због огромне инфлације, високих трошкова кредита и последица сукоба у Украјини.
Фонд, који управља норвешким фосилним богатством, изгубио је 14,1 одсто у 2022. години, што је око 164 милијарде долара, наводи се у саопштењу. Фонд је је највећи појединачни власник акција на свету, а његови приноси веома зависе од кретања на тржишту, пише "Блумберг".
Главни извршни директор Николај Танген провео је прошлу годину упозоравајући да се раст фонда, први пут у протеклих 25 година, вероватно неће наставити у окружењу растућих трошкова позајмљивања и инфлације која је довела до пада акција са историјских максимума.
Стварање вишка приноса на тржиштима у паду је кључно, рекао је он. Фонд је то успео прошле године, надмашивши референтну вредност према којој се мери.
"На тржиште су утицали рат у Европи, висока инфлација и растуће каматне стопе", навео је Танген у саопштењу, у којем наводи: "Ово је истовремено негативно утицало и на тржиште акција и на тржиште обвезница, што је веома необично. Сви сектори на тржишту капитала имали су негативне повраћаје, са изузетком енергетике."
Основан деведесетих година прошлог века, са циљем да инвестира у норвешка нафтна богатства, фонд је постигао просечну зараду од шест одсто током четврт века постојања. Прошле године, фонд је изгубио 15,3 одсто на акцијама и 12,1 одсто на инвестицијама са фиксираним приходом.
Танген је појачао тим за улагање у припреми за продужени пад акција и у децембру је представио трогодишњи план за заустављање губитака. Кључ за превазилажење проблема биће "подстицање фонда да постане дугорочнији и активнији у негативној селекцији", рекао је тада.
У жељи да потроши норвешке приходе од нафте и гаса за подстицање зелене транзиције, фонд разматра улагања у складиштење и пренос обновљиве енергије у будућности.
Прошле године, фонд је смањио своје учешће у највећим светским нафтним и гасним компанијама, убирајући профит након скока цена енергије 2022. године. Купио је велике технолошке компаније и фармацеутске производе и повећао удео у четири компаније за некретнине.
Фонд је такође препоручио да се дугорочно размотри додавање акција које не котирају на берзи како би се повећали приходи. Иако фонду тренутно није дозвољено да врши таква улагања, "све је више и више наговештаја да се већи удео зараде дешава на тржишту које не котира на берзи", наводи се у писму које је Министарству финансија послато почетком ове године.
Влада је прошле године депоновала 1,1 билион круна (110 милијарди долара) у фонд.