Потпуно затварање Ормуског мореуза могло би умногоме да поремети светску економију, посебно тржиште нафте, које је већ поприлично уздрмано израелско-америчким нападима на Иран.
Ормуски мореуз је једна од најважнијих светских артерија за глобалну трговину. Кроз њега пролази око 20 одсто глобалних залиха нафте и око 20 одсто танкера за нафту.
Извештај америчке Енергетске информационе администрације из 2025. године наводи да "постоји веома мало алтернативних опција за извлачење нафте ако се мореуз затвори", додајући да је проток нафте кроз мореуз у просеку око 20 милиона барела дневно.
Мореуз се налази између Омана и Ирана. Повезује Залив на северу са Оманским заливом на југу и Арапским морем "иза" њега. Широк је 33 км на свом најужем делу, а пловни путеви су широки само 3 км у оба смера.
Ова локација га чини кључном тачком за испоруке нафте, јер чланице организације ОПЕК-а (Саудијска Арабија, Иран, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Ирак) извозе највећи део своје сирове нафте путем овог мореуза, махом у Азију.
Међу најважнијим нафтним пунктовима на свету, Ормуски мореуз је геостратешки важан за Сједињене Државе и шире, јер снага глобалне економије у великој мери зависи од протока нафте.
Подсетимо, Иранска револуционарна гарда упозорила је да Ормуски мореуз није безбедан за пловидбу, као и да је он затворен, објавила је иранска новинска агенција Тасним.
Какво је тренутно стање у Ормуском мореузу
Међутим, није у потпуности затворен, упркос најавама Ирана да ће се то догодити у случају напада, а посебно убиства ајатолаха Алија Хамнеија.
Министар спољних послова Абас Арагчи потврдио је намеру Исламске Републике да остави мореуз проходним.
"Тренутно немамо намеру да затворимо Ормуски мореуз, нити планове да предузмемо било шта што би ометало пловидбу у овој фази", рекао је Арагчи за "Ал Џазиру", а исто је потврдио и генерал Мохсен Резаи.
Аналитичар ризика и усклађености у фирми "Кплер" истиче да је, до краја јучерашњег дана, укупни саобраћај у мореузу смањен за око 75% у односу на дан раније.
Многи бродови су мењали курс или остајали у месту, како би избегли подручје, посебно откад је Иран кренуо са одмаздом.
Морска безбедносна служба Омана саопштила је у недељу да је нафтни танкер "скајлајт" нападнут око пет морских миља од обале Масандама у Оману, а четири особе су повређене.
Данска компанија за пловидбу "Мерск" и немачка "Хапаг-Лојд" обуставиле су пролазак бродова кроз мореуз у недељу због повећане претње.
Такође, тренутно је најмање 150 танкера усидрено у Персијском заливу, што ће додатно утицати на трансфер нафте у наредним данима.
Последице на тржиште енергената
Стручњаци предвиђају да ће цена нафте ускоро скочити на 100+ долара по барелу, што је Дмитријев на друштвеним мрежама испратио добро познатом репликом: "Рекао сам вам".
Највиша икада забележена цена сирове нафте била је 147,27 по барелу 11. јула 2008. године, када су на тржиште утицали снажна потражња, политичка нестабилност и финансијска спекулација.
Слична ситуација могла би да буде и сада.
"Блумберг" наводи да додатна ескалација на Блиском истоку може довести до највеће кризе на тржишту гаса од 2022. године.
Око 20% глобалних залиха ЛНГ пролази кроз Ормуски мореуз, а затварање би блокирало проток. Азијски увозници, који добијају око четвртину свог ЛНГ-а из Катара, већ траже алтернативне руте снабдевања.
Ирански генерал Ебрахим Џабари претходно је упозорио да би мореуз могао бити затворен, а аналитичари су навели да би у том случају цена брент нафте на лондонској берзи могла да поскупи за скоро трећину. Најаве су да би у понедељак, 2. марта могла да буде већа од 90 долара по барелу.
Консултантска компанија "Ристад енерџи" процењује да тренутна блокада у мореузу спречава да око 15 милиона барела дневно нафте стигне на тржиште.
Иако се може користити алтернативна инфраструктура у региону, ефективан губитак снабдевања износи 8-10 милиона барела дневно.
У анализи се додаје да, уколико не буде јасних сигнала о деескалацији током викенда, цене брент нафте могу скочити за око 20 долара по барелу када се трговање отвори у понедељак.
Како ће то утицати на Србију?
Према истраживању "Спутњика", правац снабдевања нафтом Србије тренутно није угрожен.
Главна уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић истакла је да Нафтна индустрија Србије (НИС) сада набавља или нафту са Блиског истока, или из Норвешке, а што се тиче процеса снабдевање из Норвешке ту нећемо имати проблема.
Нафта у Србију може да стигне и од неких других продаваца и ту се, наравно, мисли на руску нафту, каже Путниковићева и подсећа да је МОЛ инсистирао на томе да преко Јанафа стиже руска нафта до МОЛ-ових рафинерија у Будимпешти и у Словачкој.
"Прошле недеље, у петак, мађарски министар Сијарто је изјавио да ће МОЛ кад заврши трансакцију око куповине акција НИС-а инсистирати на томе да се и рафинерија у Панчеву снабдева руском нафтом. Што значи да онда не би био проблем што се тиче правца добављања", рекла је Путниковићева за "Спутњик".
Додала је да верује да ће се на крају наћи неко решење да не буде једноставно великог проблема што се тиче Ормуског мореуза, Персијског залива и, у крајњем случају, и самог Суецког канала.
"Јер то је пут снабдевања од истока на запад и туда не пролазе само нафта и гас већ и многе друге сировине и полуготови производи из Кине и Азије ка западним купцима. Тако да верујем да ће политичари са Запада глобално радити на томе да се тај правац снабдевања ослободи", додала је.
Као закључак, наводи се да сигурно у наредна два-три месеца у Србији се неће осетити последице поскупљења, пошто наша земља има резерве и сирове нафте и нафтних деривата.