Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је данас, на отварању 33. Копаоник бизнис форума, да је због санкција Нафтној индустрији Србије изостало значајније убрзање раста у Србији крајем године.
"Такође, санкције које су уведене нашој Нафтној индустрији Србије утицале су да крајем године изостане значајније убрзање раста. Сви знате колики је директни и индиректни утицај обустављања и неизвесности у вези са НИС-ом и немојте да то потцењујемо", рекла је Табаковићева.
Народна банка Србије (НБС) је, позивајући се на податке Републичког завода за статистику, данас саопштила да је индустријска производња у јануару смањена за 9,1 одсто међугодишње, уз образложење да је највећи допринос том паду потекао од прерађивачке индустрије, која је забележила пад обима производње од 12,4 одсто међугодишње.
Из НБС су оценили да је до пада у прерађивачкој индустрији дошло првенствено због престанка рада рафинерије нафте у Панчеву, чији је допринос паду укупне индустрије износио 4,8 процентних поена. Пад активности забележен је и у рударству и то за 2,3 одсто међугодишње и у енергетици за 0,8 одсто међугодишње.
У оквиру прерађивачке индустрије, пад производње регистрован је у 16 од 24 области, а поред прераде нафте, већи негативан допринос укупној индустрији потекао је од хемијске индустрије, што је повезано и са смањеном производњом нафтних деривата, као и од прехрамбене индустрије.
Последњи извештај о пословању Нафтне индустрије Србије у четвртом кварталу показује да је НИС прошле године забележио губитак од 5,6 милијарди динара, односно око 47,6 милиона евра, а чак 5,3 милијарди динара односи се на последња три месеца, односно на период од ступања на снагу америчких санкција. Колику цену је НИС платио због казнене политике америчке администрације усмерене против руских нафтних компанија показује и податак да је у години пре, у 2024, ова компанија у већинском руском власништву остварила добит већу од 10 милијарди динара или око 85 милиона евра, док је у рекордној 2022. имала нето добит од 92,4 милијарде динара или готово 800 милиона евра.
Из кварталног Извештаја о пословању НИС-а, види се пад готово свих пословних показатеља, којем су кумовале америчке санкције, због којих је на готово 100 дана обустављена и производња у рафинерији у Панчеву.
Подсетимо, Нафтна индустрија Србије је фирма која је бележила и велику економски приход, и гарантовала повољно снабдевање тржишта у Србији, а најбоље решење за њу било је да настави да послује као и до тада, уз власништва дела које припада "Гаспрому". Међутим, Вашингтон је под изговором да жели да нанесе штету економском сектору Русије, увео санкције и НИС-у 10. јануара 2025. године. Од тада, компанија је добила више привремених изузећа од санкција од Канцеларије за контролу стране имовине САД (ОФАК), а примена санкција је почела почетком октобра прошле године.
У току су преговори око продаје компаније, а мађарски МОЛ и руски "Гаспромњефт" договорили су 19. јануара основне одредбе будућег купопродајног уговора за НИС који тренутно разматра амерички ОФАК.
"Србија сачувала стабилност"
Јоргованка Табаковић је на Копаоник бизнис форуму истакла да су, ипак, кључни извори раста - инвестиције и потрошња остали на високом нивоу.
"У погледу извора инвестиција задржано је високо учешће капиталних расхода државе од око седам одсто БДП-а. Настављено је и финансирање сопствених извора, као и путем кредитне активности. Иако нижи, настављени су и приливи страних директних инвестиција. У погледу извора потрошње, њиховом расту допринели су очувана формална запосленост приватног сектора и даљи реални раст зарада и пензија", рекла је Табаковићева.
Она је истакла да је Србија сачувала стабилност упркос великој неизвесности у свету.
"Радимо у условима чији је заједнички именилац неизвесност. Такозвани индекси неизвесности на глобалном нивоу забележили су екстремне вредности прошле године, а бележили су раст и средином фебруара ове године. Сведочимо санкцијама које се уводе у области енергетике и финансија, што довољно говори о њиховом значају за националну безбедност и суверенитет сваке земље. У нередима, односно одсуству реда, само онај ко их је креирао можда зна, а можда и не зна ко ће да настрада, а ко ће да преживи", рекла је Табаковићева.
Она је истакла да је добра вест то да смо у Србији и у таквим условима сачували стабилност.
"Између осталог, имамо релативно стабилан курс динара према евру, стабилан и отпоран финансијски сектор, на који сам посебно поносна, и рекордне девизне и златне резерве, које су заштита од екстерних шокова и од наглих промена на финансијском тржишту. Све ово можда нису вести, али јесу предуслов за добре вести", рекла је гувернерка НБС.
Табаковићева је истакла да је инфлација у Србији у 2025. години износила 2,7 одсто на крају децембра, што је у циљаним оквирима, где се очекује да остане и у средњем року.
"Извоз робе и услуга достигао је рекордних 48 милијарди евра. Покривеност увоза извозом робе и услуга од 92 одсто, за 25 процентних поена виша је у односу на 2012. годину. Имамо рекордне резерве злата у вредности од 7,5 милијарди евра, које чине преко 25 одсто укупних девизних резерви. Настављен је раст динарске штедње и прошле године, за осам одсто, при чему и резултати наше последње анализе исплативости динарске и девизне штедње потврђују да је у протеклих тринаест година динарска штедња била исплативија од девизне штедње и у кратком, и у дугом року", рекла је Јоргованка Табаковић.