Чека ли нас раст цена у продавницама: Уредба о маржама више не важи, какве ће бити последице

Уредба о ограничењу маржи у трговини на велико и мало, коју је у септембру прошле године усвојила Влада Србије, престала је да важи, а како су раније најавили из ресорног Министарства унутрашње и спољне трговине, до краја марта, требало би да се усвоје три кључна закона која ће је практично заменити.

Очекује се да ће нови прописи, а ради се о закону о спречавању непоштених трговачких пракси, новом закону о заштити потрошача и измени Закона о трговини, увести ред на тржишту.

Из удружења потрошача међутим упозоравају да би овај вакуум између уредбе и нових закона, трговци могли да искористе да подигну цене, али не очекују да би тај раст могао бити драстичан. 

Под лупом нови закон о трговачким праксама: Пропис који би требало трајно да реши питање маржи

Уредба о ограничењу маржи до 20 одсто се примењивала од 1. септембра прошле године и односила се на 23 врсте робе и на око 20.000 производа.

Председник удружења "Заштита потрошача" Ненад Бумбић сматра да након истека уредбе не треба очекивати драстичан раст цена у продавницама.

"У тренутку када је донета та уредба нису се десила већа појефтињена, као као што је то власт најављивала, па ни сада не треба очекивати већа поскупљења. Као што тада цене нису пале 10 до 20 одсто, неће то бити ништа драстично ни сада. Мада, доста тога зависи и од тренутне ситуације са Ираном и ако тај сукоб буде дуго трајао, одразиће се и на цене енергената и свега осталог", каже Бумбић за РТ Балкан.

Подсећа да је по самом доношењу уредбе, у првом месецу забележен пад цена од 1,5 до 1,6 одсто, а да су сваког месеца након тога цене расле. Он сматра да, као што тада нису смањене за проценат умањења марже, нема опасности да одједном сада цене порасту за 20 одсто.

"Једино дугорочно и трајно решење била би већа конкуренција на тржишту и већи број трговинских ланаца, што би потрошачима оставило могућност избора. Не може то да се уради једном уредбом или доношењем закона, за то је потребно време и читав низ мера и политика које би могле да дају резултат тек после неколико година", указује Бумбић.

Он је објаснио да су купци раније имали више малих продавница у којима су могли да купе робу, а да су произвођачи имали већи избор коме да је продају, док данас највећи део тржишта малопродаје држе велики трговински ланци, и диктирају и цене према купцима, али и услове дистрибуције за произвођаче робе.

"Ти трговци контролишу и шта ја могу да купим и шта произвођач може да прода. Тај трговац има моћ, али неће да је користи да бисмо добили робу јефтиније, већ да би он више зарадио. Држава би требало да повећа избор трговаца код којих можемо да купујемо. Французи су снизили цене пословног простора у градовима да би мало трговци могли да отворе радње и да буду конкурентни великим маркетима. У Њујорку планирају да уведу градски трговински ланац. Свима је јасно да је најбоље решење повећање конкуренције", указује Бумбић.

Уредба је, како су истицали из Владе Србије, Министарства трговине, експерата за тржиште и Народне банке Србије (НБС) знатно утицала на смањење инфлације у последњих шест месеци, а како је недавно изјавила гувернерка НБС Јоргованка Табаковић значајно је допринела да инфлација са 2,7 одсто у децембру у јануару падне на 2,4 одсто. Она је истакла да не очекује значајно повећање цена након истека важења уредбе.

Из НБС су саопштили да ће доношење системских закона којима ће се унапредити регулација тржишта допринети и да се трговачке марже не врате на ниво пре доношења уредбе о ограничењу маржи.

Министарка Јагода Лазаревић је упозорила да ће влада одмах реаговати ако почне, како је рекла, ново дивљање са маржама и да би, у том случају, за ново доношење уредбе било потребно само седам дана. Лазаревићева је раније изјавила да нови закони неће имати за циљ ограничавање маржи и директну интервенцију на саме цене, али да ће, како је истакла, решити један други део проблема и увести ред у односима између трговаца, њихових добављача и примарних пољопривредних произвођача.

Министарка трговине о маржама: Време је за системско решење

Економиста Бојан Станић из Привредне коморе Србије, сматра да ће ефекти бити ограничени, с обзиром да се тржиште на неки начин привикло под овом уредбом на ове марже, али и да" односи у ланцу вредности буду коректнији".

"Може се очекивати благи раст општег нивоа цена навише. Закони ће ипак бити гарант стабилности на тржишту и то очекују и у НБС. Ако је инфлација била 2,4 посто, она се до краја године може повећати до 3,5 одсто и то би значило раст цена, али он не би био драстичан. Треба имати у виду да инфлација неће бити ван контроле и да се очекује да остане у границама циља", каже Бојан Станић.

Он указује да је нови закон дефинисан прецизније од уредбе и да таргетира управо оне који користе непоштене трговачке праксе и угрожавају поверење у цео систем малопродаје. 

Влада Србије је од 1. септембра прошле године на шест месеци ограничила марже на максимално 20 одсто у односу на нето продајну цену највећим играчима у малопродаји, који остварују више од 4,5 милијарди динара годишњег прихода.

Ограничење се односило на 23 групе производа са око 20.000 артикала и обухватало је значајан део промета, јер иако у трговини ради велики број фирми и предузетника, 20 водећих трговинских ланаца држи више од 80 одсто тржишта, а три највећа скоро половину.