Генерални директор МОЛ Србија Миленко Јанковић изјавио је, на 33. Копаоник бизнис форуму, да су у току преговори за куповину Нафтне индустрије Србије и истакао да је ситуација са НИС-ом прилика да МОЛ повећа учешће на тржишту нафтних деривата у Србији и тиме прошири свој утицај.
Јанковић je изјавио је да МОЛ још спроводи дубинску анализу пословања НИС-а и да очекују да трансакција о преузимању руског власништва у тој компанији буде готова у уговореном року, односно до 24. марта. Он је истакао да одлука о трансакцији није у надлежности мађарске компаније.
"Очекујемо и надамо се да ће ОФАК одобрити трансакцију, али не можемо потврдити", рекао је Јанковић у изјави за медије.
Миленко Јанковић је истакао да је МОЛ, након америчких санкција НИС-у, дуплирао свој увоз на тржишту Србије и повећао складишне капацитете.
"Цела ова трансакција нам просто дође као једна нормална ствар у којој желимо да проширимо свој утицај на тржишту нафте и нафтних деривата у Србији. То ће донети краткорочне ефекте у смислу решавања ове ситуације са НИС-ом, односно структуре власништва, али и дугорочне ефекте кроз сарадње међу рафинеријама и инфраструктурну мрежу", рекао је Јанковић на панелу "Енергетика 4.0: Трансформација система за одрживу економију".
Он је истакао да би на тај начин дошло до синергије у области логистике, производње и ланца снабдевања.
"Видимо синергију и у знању и менаџменту, знамо процесе не само у екстракцији већ и процесе у рафинерији, Петрохемији, у дистрибуцији, продаји и времену. Видимо оптимизацију и стандардизацију на једном ширем нивоу, на једном регионалном нивоу, већу продуктивност и ефикасност, као и боље планирање, нарочито у кризним ситуацијама", рекао је Јанковић.
Иначе, у току су преговори око продаје компаније, а мађарски МОЛ и руски "Гаспромњефт" договорили су 19. јануара основне одредбе будућег купопродајног уговора за НИС који тренутно разматра амерички ОФАК.
Подсетимо, Нафтна индустрија Србије је фирма која је бележила и велику економски приход, и гарантовала повољно снабдевање тржишта у Србији, а најбоље решење за њу било је да настави да послује као и до тада, уз власништва дела које припада "Гаспрому". Међутим, Вашингтон је под изговором да жели да нанесе штету економском сектору Русије, увео санкције и НИС-у 10. јануара 2025. године. Од тада, компанија је добила више привремених изузећа од санкција од Канцеларије за контролу стране имовине САД (ОФАК), а примена санкција је почела почетком октобра прошле године.
Министарство: Нисмо желели национализацију
Помоћница министарке рударства и енергетике Јована Јоксимовић навела је да се воде интензивни преговори по питању НИС-а укључујући међудржавни споразум Србије и Мађарске у области енергетике и могуће повећање удела Србије у власничкој структури НИС-а.
"Циљ Србије је био и остао заштита интереса грађана и привреде, имајући у виду да је пословање НИС-а од изузетног значаја за енергетску сигурност, стабилност тржишта, економију и за привредни раст, наравно", рекла је Јоксимовић.
Она је нагласила да је Србија све време транспарентно комуницирала са свим актерима који учествују у преговорима око продаје НИС-а.
"Нисмо желели национализацију, били смо спремни да платимо удео ради промене власничке структуре како би се трајно решило питање америчких санкција компанији. Ми нисмо желели да преузимамо имовину која није у нашем већинском власништву, то би послало веома лошу поруку инвеститорима и целокупној привреди", навела је Јоксимовић.
Руски "Гаспомњефт" је иначе власник 44,85 одсто акција НИС-а, док "Интелиџенс", који је ћерка фирма "Гаспрома" има 11,30 одсто, а удео Републике Србије је 29,87 одсто. Остали мањински акционари имају 13,98 одсто акција.