Цене гаса у Европи порасле су ове недеље за 75 одсто, а фјучерси су данас у једном тренутку скочили на 61 евро за мегават-сат, што је највиша вредност за последње три године. Све је више прогноза, међутим, да би поскупљење енергената које су изазвали америчко-израелски напади на Иран и одмазда Техерана ударима широм Блиског истока, могло да помути планове Европе и да је натера да се врати руском гасу. Стручњаци процењују да ће то зависити од дужине трајања сукоба и указују да би његова ескалација могла изазвати јачу енергетску кризу од оне која је погодила Европу 2022. године, када је почео сукоб у Украјини.
Напади су приморали танкере који превозе течни природни гас да углавном обуставе транзит кроз Ормуски мореуз и довели до тога да је други највећи светски извозник ЛНГ, Катар, у понедељак обуставио производњу. Иран је блокирао транспорт енергената кроз кључну руту преко Ормуског мореуза, што је повећало забринутост за снабдевање, а Национална гарда је саопштила да је преузела потпуну контролу овог саобраћајног правца.
САД су тренутно доминантан добављач Европе, када је у питању течни природни гас са 60 одсто удела, док ЕУ увози између пет и 15 одсто својих укупних потреба из извора на Блиском истоку, првенствено из Катара.
Норвешки министар енергетике Терје Осланд је наводно сугерисао да би сукоб на Блиском истоку могао да примора Европску унију да одустане од планова да следеће године потпуно забрани увоз руског природног гаса. Ројтерс је пренео да је Осланд током конференције за новинаре у Ослу јуче изјавио да верује да ће, због тренутне геополитичке ситуације, поново бити актуелизована дебата о наставку увоза руског гаса.
Он је напоменуо да Норвешка, највећи добављач гаса из цевовода ЕУ, већ производи пуним капацитетом и да нема простора да повећа производњу.
Европска унија је пристала да забрани сав увоз гаса из Русије, некада највећег добављача ЕУ, до краја 2027. године. Забрана је осмишљена тако да буде усвојена не консензусом, већ већином, што је омогућило да се заобиђе противљење Мађарске и Словачке, које и даље у великој мери зависе од увоза руске енергије и настоје да одрже блиске односе са Москвом.
ЕУ се већ суочила са вишеструким скоковима трошкова енергије откако су земље чланице смањиле увоз руске нафте и гаса након ескалације сукоба у Украјини 2022. године. Чланице без излаза на море, Мађарска и Словачка, противе се забрани и покушаће да је оспоре на суду.
Голдман Сакс процењује да би једномесечни прекид пловидбе кроз Ормуски мореуз могао да повећа цене гаса у Европи за чак 130 одсто у односу на тренутне нивое, што би поново довело до притиска на домаћинства и привреду. Амерички председник Доналд Трамп је наговестио да би војне операције против Ирана могле да трају четири недеље. Русија је доследно тврдила да остаје поуздан добављач енергије упркос западним санкцијама и оптуживала је САД да теже контроли глобалног енергетског тржишта.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је данас изјавио да ЕУ није тражила од Русије обнављање или повећање испоруке енергената након ескалације сукоба на Блиском истоку, али је истакао да се Мађарска и Словачка, које се снабдевају руским енергентима, суочавају са уценама кијевског режима у вези са намерним блокирањем испорука преко нафтовода 'Дружба'.
Савић: Русија би могла да ојача своју позицију
Економиста Љубодраг Савић каже да сукоб на Блиском истоку може имати значајније економске последице него што је то било током економске кризе 2008. године. Он сматра да би Русија могла да ојача своју позицију, нарочито на европском тржишту.
"Европа ће морати да разуме да је најближи комшија често и најважнији партнер. Економија и политика не могу се увек водити истим аршинима", истиче Савић.
Савић указује да су Сједињене Америчке Државе тренутно у специфично повољној позицији, будући да су од највећег увозника постале нето извозник нафте, захваљујући експлоатацији из шкриљаца.
"Сва светска трговина нафтом обавља се у доларима, што Америци даје додатну предност. Европа је најизложенија ризику. Цена гаса на европском тржишту већ бележи раст, а алтернативни правци снабдевања показали су се скупљим. Течни гас из Америке значајно је скупљи од руског. То је реалност са којом се Европа суочава", рекао је Љубодраг Савић за РТС.
Повратак руским барелима све извеснији
Када је у питању нафта, "Гардијан" пише да би, с обзиром на то да је велики део светских залиха овог енергента ван употребе, Русија могла да интервенише како би задовољила потражњу у Кини и Индији.
Ове две земље су међу највећим купцима сирове нафте са Блиског истока и могле би бити најтеже погођене сваким продуженим поремећајем, а "Гардијан" наводи да би у том случају "биле принуђене да повећају куповину од Москве".
"Иако је Пекинг одавно диверзификовао свој увоз нафте широм Блиског истока, Африке и Русије, сваки трајни поремећај у снабдевању из Залива – посебно из Ирана – могао би убрзати дубље окретање ка руским барелима, рекао је Сергеј Вакуленко, виши сарадник у Карнеги центру за Русију и Евроазију и водећи стручњак за руски енергетски сектор.
"Гардијан" наводи да се Индија суочава са деликатнијим балансирањем, јер је донедавно Русија била њен највећи добављач сирове нафте, али је према трговинском споразуму постигнутом са Доналдом Трампом прошлог месеца, Њу Делхи почео да замењује неке руску нафту енергентима из Залива, смањујући увоз из Москве на најнижи ниво од 2022. године.
Уколико се снабдевање са Блиског истока погорша, индијски званичници ће вероватно тражити већу флексибилност од Вашингтона – поново отварајући врата већем увозу из Русије.
"Много тога зависи од тога колико дуго ће криза трајати. Земље увознице обично држе залихе нафте за око три месеца унапред, а прошлогодишње дванаестодневне борбе имале су само пролазан утицај на енергетска тржишта. Још једно питање биће колико ће енергетска инфраструктура Залива – на свим странама – бити оштећена до тренутка када се борбе заврше", наводи "Гардијан".
Француски министар финансија Ролан Лескир је изјавио данас да ће министри финансија и гувернери централних банака земаља Г7 састати почетком следеће недеље како би проценили последице сукоба између САД и Израела са Ираном.