Рат енергентима који је ових дана кулминирао нападом Америке и Израела на Иран, покренула је Европска унија на почетку сукоба у Украјини забраном увоза нафте и гаса из Руске Федерације. Упркос санкцијама бриселских бирократа, који су често и на штету држава чланица инсистирали на забрани руских енергената, Москва никада никоме није забранила да их купује и остала је сигуран снабдевач за све коректне купце. Ових дана са свих страна света стижу поруке да би управо Русија могла бити спас за државе којима је због затварања Ормуског мореуза онемогућена испорука нафте, али и гаса из Катара.
А све што се дешава је потпуно супротно од онога што су европски и амерички званичници желели – уместо да Русију натерају да падне на колена, заправо су својом погрешном политиком приморали друге земље да се врате руским енергентима, а у случају ЕУ – велике су шансе да ће и сама морати да направи тај заокрет, уколико сукоб на Блиском истоку потраје. А о цени коју ће морати да плате због вртоглавог скока на берзама нафте и гаса, да и не говоримо.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је изјавио да Москва бележи значајан раст потражње за руским енергентима због ситуације на Блиском истоку и рата у Ирану. Песков је поручио да Москва неће објављивати никакве податке о количинама из очигледних разлога, јер је превише оних који јој не желе добро, али је истакао да Русија може гарантовати стабилност свих испорука које су закључене уговором.
Нафта више није само економски ресурс, већ геополитичко оружје. А то се најбоље види када се погледа статистика земаља које је имају највише.
Према подацима ОПЕК и ОЕЦ На првом месту по резервама је Венецуела, чији је председник Николас Мадуро отет од стране САД. Међу првих седам земаља са највећим резервама су Саудијска Арабија, Иран, Ирак, УАЕ и Кувајт којима је онемогућен извоз, јер је најзначајнија рута, Ормуски мореуз, затворена. Осим њих, на трећем месту је Канада, а на седмом Русија.
Међународни експерт за енергетику Душан Васиљевић је изјавио да затварањем Ормуског мореуза Русија постаје једина могућа алтернатива за Европу и Азију с обзиром на то да сада неће бити нафте и гаса са Блиског истока.
"То се већ и десило с обзиром на то да су Американци дали сагласност да Индија поново почне да увози руску нафту, јер Индији треба, а нема одакле. Вероватно ће се нешто слично десити и са Европом уколико овај рат потраје, где ће један део тих енергената морати да се надомести из Русије", оценио је он за Танјуг.
Васиљевић је напоменуо да затварање Ормуског мореуза носи са собом велике дугорочне последице, јер кроз њега пролази око 20 одсто светске нафте, и додао да затварање овог мореуза прави проблем и у ценама и у снабдевању, али и произвођачима и купцима.
"С друге стране, Иран сам има проблем око тога зато што су његове луке за испоруку нафте унутар Персијског залива, и он не може да испоручи ни ту своју нафту пре свега Кини која је највећи потрошач, а онда и осталим корисницима", истакао је Васиљевић.
Када је реч о Србији, он је рекао да иако ће затварање Ормуског мореуза утицати на Србију јер ће се повећати цене енергената, држава ће вероватно на неки начин моћи то да надомести дугорочним уговорима које је склопила.
Одговарајући на питање да ли је сада могуће логистички преусмерити извоз неким другим рутама, или су капацитети за то ограничени, Васиљевић је напоменуо да у Персијском заливу не постоје нафтоводи, због чега неће бити могућа испорука нафте одатле.
"Сви они који тамо производе нафту и течни гас складиштиће га до неког тренутка, али мислим да су та складишта већ пуна и да ће онда морати да обуставе производњу. То онда ствара несташицу у свету", оценио је Душан Васиљевић.
Он је указао да овај сукоб прави кризу у свим осталим пољима која ће се осетити пре или касније у свим земљама света.
Васиљевић је додао да се Европа сада налази пред новом гасном кризом с обзиром на то да је Катар обуставио производњу ЛНГ и да је цена гаса у Европи скочила за 45 одсто. Додао је да амерички течни гас не задовољава све потребе и да је знатно скупљи од руског гаса, и закључио да ће Европа морати да се окрене некој другој алтернативи, највероватније Русији.
Економиста Љубодраг Савић је рекао да сукоб на Блиском истоку може имати значајније економске последице него што је то било током економске кризе 2008. године. Он сматра да би Русија могла да ојача своју позицију, нарочито на европском тржишту.
"Европа ће морати да разуме да је најближи комшија често и најважнији партнер. Економија и политика не могу се увек водити истим аршинима", истиче Љубодраг Савић.