Економија
Анализа Народне банке Србије: Домаћинства која мање троше, више погођена инфлацијом
Храна и комуналне услуге чине већи део буџета домаћинстава које најмање троше, а управо су цене у тим категоријама највише расле. То је била последица глобалних поремећаја на тржиштима енергената и хране, опоравка тражње након пандемије и ескалације геополитичких тензија, наведено је у анализи НБС
Инфлација нема исте ефекте на све групе становништва, а разлике у структури потрошње условљавају и разлике у изложености ценовним шоковима, показали су резултати анализе у којој су испитивани редистрибутивни ефекти инфлације на различите групе домаћинстава, објавила је Народна банка Србије (НБС).
У видео рубрици "Kорисно је да знате" на тему ефеката инфлације на домаћинства са различитом структуром потрошачке корпе, објављеној на сајту НБС, истакнуто је да је током најизраженијих инфлаторних притисака, посебно 2022. и прве половине 2023. године, инфлација релативно више погађала домаћинства са нижом потрошњом и да је она била већа за ову групу домаћинстава од инфлације код домаћинстава која су више трошила.
Истраживач у Сектору за економска истраживања и статистику Kонстантин Сорак појаснио је да су у анализи коришћени подаци из Анкете о потрошњи домаћинстава, која су подељена у пет једнаких група према висини потрошње, тзв. квинтила.
"Први квинтил обухвата 20 одсто домаћинстава с најнижом потрошњом, а пети квинтил 20 одсто домаћинстава с највишим нивоом потрошње", рекао је он и додао да је анализа рађена за период од 2020. године закључно са прошлом годином, који је карактерисала повећана глобална неизвесност и већи број шокова који су погодили глобалну економију и преносили се и на Србију.
Према његовим речима, основни разлог за то што је инфлација више погађала домаћинства са мањом потрошњом, јесте структура издатака ове групе домаћинстава.
"Храна и комуналне услуге чине већи део буџета домаћинстава из првог квинтила, а управо су цене у тим категоријама највише расле. То је била последица глобалних поремећаја на тржиштима енергената и хране, опоравка тражње након пандемије и ескалације геополитичких тензија", невео је он.
Додао је да су са друге стране, расле и цене транспорта, угоститељства и рекреација, које имају већи удео у потрошњи домаћинстава са вишом потрошњом, што је деловало у смеру ублажавања јаза између мере инфлације за оне који троше најмање и оних са највећом потрошњом.
Сорак је навео да је највећи јаз између инфлације првог и петог квинтила забележен средином 2023. године и износио је око 2,6 процентна поена, што значи да је за толико била већа инфлација за категорије становништва са нижим нивоом дохотка и потрошње.
У анализи се истиче да је од почетка 2024. године инфлација почела да успорава, чему су, како се наводи, допринели заоштравање монетарне политике и ефекат високе базе.
"Kако се успоравање у знатној мери односило на стабилизацију цена хране, међугодишња инфлација је, релативно посматрано, брже успоравала код домаћинстава са нижом потрошњом. Таква динамика кретања инфлације настављена је и током највећег дела 2025. године, чему је у последњем тромесечју допринело увођење уредбе о ограничењу маржи, која се одразила на пад цена хране", рекао је он.
Kао изузетак је навео период од маја до августа, када су, због неповољних временских прилика, цене хране, пре свега воћа и поврћа, прилично расле. Посебан део анализе односио се на процену утицаја инфлације на реални раст зарада домаћинстава, па је уочено да су 2022. године скоро све групе забележиле реалну стагнацију или пад зарада, при чему је пад био најизраженији код домаћинстава са најнижим дохотком.
Током 2023. године ова група је забележила стагнацију, а остале су оствариле умерен реални раст зарада, док је 2024. и 2025. забележена повољнија динамика код домаћинства са нижим дохотком, чему су допринели успоравање инфлације и раст минималне зараде.
"Додатни увид пружа индикатор покривености минималне потрошачке корпе минималном зарадом. Након благог пада у 2022. години и стагнације током 2023, у 2024. и током осам месеци 2025. године долази до побољшања, при чему покривеност достиже приближно 95 одсто", навео је Сорак.
Додао је да су заустављањем раста цена хране и довођењем инфлације у циљани оквир, створени услови за јаче испољавање двосмерног утицаја донетих мера државе на реалан животни стандард грађана.
"Синхронизовани ефекат на побољшање животног стандарда, нарочито становништва с нижим нивоом дохотка, потиче од раста минималне зараде и од нижих цена хране, на које се одразила примена Уредбе о ограничењу трговачких маржи. То је резултирало и пуном покривеношћу просечне потрошачке корпе просечном зарадом и готово пуне покривености минималне потрошачке корпе минималном зарадом", поручио је он.
Live
