Влада Републике Србије донела је на јутрошњој ванредној седници одлуку о забрани извоза нафте и свих нафтних деривата за погон мотора.
"Забрана се односи на извоз дизела, бензина и сирове нафте свим видовима транспорта до 19. марта након чега ћемо доносити даље одлуке", рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
"Суштина ове забране је заштита домаћег тржишта од несташица и скока цена а услед глобалних поремећаја на светском тржишту", додала је.
Министарка је нагласила за РТС, енергетски сектор Србије налази се пред великим променама, а према плановима државе до 2035. године очекују се значајна улагања у производњу електричне енергије, инфраструктуру за гас и нафту, али и почетак развоја нуклеарног програма.
Како је истакла, повећање производних капацитета један је од главних приоритета у наредној деценији.
"Наступа ера електричне енергије и оно што ми морамо да урадимо јесте да повећамо наше производне капацитете", нагласила је министарка.
План подразумева изградњу нових гасних електрана, али и снажнији развој обновљивих извора енергије. Посебан пројекат представља гасна електрана у Нишу која би требало да буде реализована у сарадњи са азербејџанском компанијом.
Истовремено, држава планира да додатно улаже у соларне електране и ветропаркове, а значајну улогу у томе имаће Електропривреда Србије.
"Сведоци смо да се одређене ветроелектране налазе на тржишту на продају, али и пројекти који су у развоју. Очекујем да ће Електропривреда Србије учествовати у неким од тих трансакција", истакла је министарка.
Према пројекцијама, до 2030. године Србија би могла да добије око 1.500 мегавата нових капацитета у државном власништву.
"То је отприлике око 20 одсто тренутних капацитета које већ имамо", нагласила је.
Истовремено, већина соларних и ветроелектрана које су добиле подршку на аукцијама потписала је дугорочне уговоре о продаји електричне енергије са Електропривредом Србије.
"Више од 90 одсто тих електрана има уговоре са ЕПС-ом по цени која је нижа од тржишне", објаснила је министарка.
Изазови са којима се суочава НИС
Министарка је говорила о изазовима у вези са компанијом Нафтна индустрија Србије.
"Радимо свакодневно на проналажењу одрживог решења", нагласила је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.
Према њеним речима, преговори укључују више међународних актера, међу којима су и компаније попут МОЛ-а и АДНОК.
Упркос глобалним енергетским турбуленцијама, држава поручује да ће приоритет остати стабилно снабдевање енергентима и заштита грађана.
"Наш циљ је да будемо спремни за сваки сценарио и да заштитимо грађане од несташица", закључила је министарка.
Обавезе према ЕУ
Србија се суочава и са обавезама према Европској унији када је реч о смањењу емисија угљен-диоксида.
"Имамо проблем такозваног карбон такса – пореза на емисије угљен-диоксида", рекла је министарка.
Највећи емитер је управо Електропривреда Србије због ослањања на термоелектране на угаљ.
"Наше термоелектране су и даље веома важне јер обезбеђују базну енергију", нагласила је Дубравка Ђедовић Хандановић и додала да обновљиви извори енергије попут ветра и сунца не могу сами да обезбеде стабилност система.
"Базну енергију можемо да заменимо кроз гасне или нуклеарне електране“, рекла је министарка.
Србија и развој нуклеарног програма
Због тога Србија разматра и развој нуклеарног програма.
"Ми очекујемо да до 2035. године започне изградња прве нуклеарне електране", најавила је министарка Ђедовић Хандановић..
У припреми тог пројекта држава сарађује са француском компанијом ЕДФ, једном од највећих електроенергетских компанија у Европи.
"Француска електропривреда може да нам помогне својим искуством и знањем", рекла је министарка.
Поред производње електричне енергије, планирана су велика улагања у гасну инфраструктуру и гасификацију земље.
У плану је изградња нових гасовода који би повезали више региона Србије.
"Морамо да изградимо око хиљаду километара нових гасовода“, нагласила је.
Гасификација би требало да обухвати делове источне и западне Србије, укључујући градове попут Параћина, Неготина и Златибора.
Проширење Банатског двора
Истовремено, ради се на проширењу складишта гаса Банатски двор.
"Очекујем да у наредних годину дана највећи део радова буде завршен", рекла је министарка.
Капацитет складишта требало би да буде повећан на око 750 милиона кубних метара гаса. Држава планира и изградњу новог складишта гаса Тилва, чиме би укупни капацитети значајно порасли.
Поред гаса, важан пројекат представља и нови нафтовод између Србије и Мађарске. Овај пројекат треба да смањи зависност од једног правца снабдевања нафтом.
"Нафтовод на нашој територији простираће се од Новог Сада до границе са Мађарском“, објаснила је министарка.
Радови би могли да почну већ крајем лета или почетком јесени ове године.