Америчко-израелски рат против Ирана довео је до наглог скока цена енергената и озбиљних поремећаја у извозу нафте и гаса, а због ситуације у Персијском заливу, кључни произвођачи од Катара до Ирака додатно су смањили производњу, остављајући светско тржиште у стању дубоке неизвесности.
Стручњак за енергетику Велимир Гавриловић је за РТ Балкан истакао да цене нафте расту "из сата у сат" и да тржиште реагује на догађаје на Блиском истоку, нагласивши да ће даљи раст цена зависити од трајања сукоба у овом региону.
"Цена нафте је порасла са 60 долара по барелу, колико је била пре почетка бомбардовања Ирана, на садашњих око 100 долара. Сада је питање колико ће дуго трајати сукоб и шта тржиште очекује у наредним недељама. Ако се ситуација продужи, цена може да достигне 110, 120, па и 150 долара по барелу", рекао је Гавриловић.
Према његовим речима, уколико се сукоб настави, најугроженије ће бити земље које немају довољно сирове нафте на својој територији, а то је, како подвлачи, већина човечанства.
Он истиче да би, у случају да се рат продужи на шест или дванаест месеци, могло доћи до глобалне енергетске кризе.
"У том случају, нико не може да предвиди где ће се ценовни нивои зауставити", указује Гавриловић.
Он такође напомиње да није у питању само цена нафте, већ и цена гаса.
Енергетска зависност Европе
Катар више не може да испоручује гас Европи, а Путин је изјавио да можда неће бити руског гаса за континент, јер Русија може да се окрене другим тржиштима. Питање које се поставља је да ли ће гас из Америке постати једина опција, под условом да САД буду спремне да га продају.
Гавриловић напомиње да је континент значајно зависан од испорука течног природног гаса (ЛНГ), будући да су се "европске земље самоизоловале од испорука најповољнијих енергената из Руске Федерације", и сада европска гасна привреда у великој мери зависи од испорука течног гаса.
Наглашава да је један од главних добављача тог гаса за ЕУ Катар.
"Гас из Катара да би стигао до Европе мора да прође кроз Ормуски мореуз, што представља велики ризик и повећава цену", констатује Гавриловић.
Он такође указује на чињеницу да је амерички гас заменио велики део гаса који је у Европу раније долазио из Русије, и објашњава да САД испоручују гас танкерима који хладе гас и претварају га у течно стање, што је, истиче, двоструко или троструко скупље него 'гасовити' природни гас који долази уобичајеним путем, гасоводима.
"У случају наставка сукоба, најелегантније, најбрже и најјефтиније решење за Европу је да поново успостави енергетске коридоре ка Русији", констатује гост РТ Балкан.
Гавриловић појашњава да би у економском смислу поновно успостављање енергетских коридора ка Русији одмах смирило дивљање цена у Европи и донело Европској унији додатни ниво конкурентности који је изгубила у последњих пет година.
Гавриловић наглашава да ће одлука о поновном успостављању енергетских веза са Русијом зависити од политичких одлука лидера највећих европских држава, а могуће је, како каже, да ће поједини од њих бити смењени у неком тренутку.
"Уколико се сукоб продужи и доведе до значајног повећања цена енергената, становништво у европским државама ће реаговати, сматра Гавриловић и подсећа да већину великих ЕУ држава ускоро очекују избори, тако да је, према његовим речима, могуће да нова политичка гарнитура усмери земље ка другачијој политичкој и економској политици.
Енергетска ситуација у Србији
Гавриловић појашњава да је цена нафте у Србији везана за дугорочнију формулу, која омогућава да се краткотрајни "шокови" од неколико дана амортизују и не пренесу одмах на цену горива на пумпама.
"Међутим, ако цена остане висока током месец дана или више, свакако ће утицати на нашу нафтну формулу, што ће довести до раста цена на пумпама, осим ако држава не примени неке друге механизме, као што су акцизе, како би амортизовала део пораста цене", објашњава Гавриловић, додајући да то доводи до губитка за државу.
Он такође напомиње да тренутно око 40 одсто цене једног литра нафтног деривата на пумпи чине акцизе и порез на додату вредност (ПДВ).
"Толико држава узима на име акциза. То је око 2,6 милијарди евра на годишњем нивоу, што представља око 13 одсто буџета Србије", прецизира Гавриловић.
Према његовим речима, у складу с пројекцијама за раст привреде и буџет, Србија ће имати испланирани дефицит од око три милијарде евра.
"Када на ових три милијарде додате недостатак акциза на гориво, долазимо до 5 или 5,5 милијарди евра, што, између осталог поскупљује и јавни дуг Србије, наглашава Гавриловић.
Сарадња са Русијом и безбедност снабдевања гасом
Када је реч о гасу, Гавриловић истиче да пресудну улогу игра сарадња између Србије и Русије.
"Србија је у нормалним годинама имала повлашћени статус у трговини природним гасом са Русијом, са ценом која је била око 20-25 одсто испод тржишне цене у Европи,
Гавриловић напомиње да је Србија и даље ослоњена на руски гас, који долази преко "Турског тока", и подсећа да је било спекулација о томе да подводни део "Турског тока", доживи судбину "Северног тока", што би, наглашава, за нас било катастрофално.
"Имамо добре цене и безбедност снабдевања зато што имамо сарадњу са Руском Федерацијом, али ако се тај доток гаса прекине на било који начин, Србија ће се наћи у истој ситуацији као Европска унија данас – ослоњена на ЛНГ испоруке, што ће значити вишеструко повећање цене гаса.
То, упозорава Гавриловић, "ни 'Србијагас' неће моћи да амортизује".