Економија

Кина се у енергетском сектору све више ослања на Русију: Убрзати изградњу гасовода "Снага Сибира 2"

Нарочито након отмице председника Николаса Мадура и агресије на Иран, у којој је убијен ајатолах Али Хамнеи, Пекинг има још већу потребу да очува стратегију диверсификације снабдевања енергентима, уз чвршће ослањање на стабилне испоручиоце
Кина се у енергетском сектору све више ослања на Русију: Убрзати изградњу гасовода "Снага Сибира 2"Getty © Photo by Shepard Sherbell

Лист "Саут Чајна Морнинг Пост" из Хонгконга известио је да је Кина у нацрт 15. петогодишњег плана, који ће бити примењиван од ове до краја 2030. године, укључила два гасовода за транспорт природног гаса из Русије, што је, како поменути лист наводи, изазвало расправу на тржишту о томе да ли би пројекат "Снага Сибира 2" могао убрзано да крене у изградњу.

Подсетимо, Русија и Кина су током претходне деценије изградиле главну инфраструктуру гасовода "Снага Сибира", капацитета 38 милијарди кубних метара, потписавши уговор о испорукама гаса из Русије у Кину вредан 400 милијарди долара, а носиоци овог великог посла су "Гаспром" и Кинеска национална нафтна корпорација (ЦНПЦ).

Према наводима кинеског листа, Кина ће током наредних пет година унапредити припремне радове за централну трасу новог кинеско-руског гасовода, уз напомену да неки аналитичари наводе да је рок за завршетак и даље далеко, јер Пекинг и Москва још нису, како је наведено, јавно постигли договор о појединим детаљима.

Треба одредити тачне уделе

Лист преноси и изјаву Алексеја Чигадајева, сарадник-истраживач у Центру за нове евроазијске стратегије, који је рекао да је потребно решити више питања пре него што започну радови на целом гасоводу, укључујући тачне уделе руског "Гаспрома" и ЦНПЦ, две државне енергетске компаније које предводе пројекат.

Гасовод "Снага Сибира 2" требало би да буде дуг око 2.600 километара, а раније процењена вредност пројекта износи 13,6 милијарди долара, уз планирани годишњи капацитет од 50 милијарди кубних метара.

Нарочито након отмице председника Николаса Мадура и агресије на Иран, током које је убијен ајатолах Али Хамнеи, Пекинг има потребу да очува стратегију диверсификације извора снабдевања енергентима, уз чвршће ослањање на стабилне испоручиоце, каква је Русија.

Трећи партнер у изградњи "Снаге Сибира 2" је Монголија, преко чије би територије гасовног из правца Јамала и Сибира ишао ка северним деловима Кине.

Укључивање Монголије, према раније потписаним документима, заправо би додатно учврстио економски и енергетски простор Евроазије.

Монголски министар индустрије и минералних ресурса Гонгор Дамдинњам састао се са представницима ЦНПЦ током посете Кини у јануару, а обе стране су се обавезале да ће, како "Саут Чајна Морнинг Пост" наводи, интензивирати сарадњу на руском гасоводу који би пролазио кроз Монголију, иако пројекат није био директно именован.

"Тај развој догађаја уследио је након правно обавезујућег меморандума који су лидери три земље потписали у септембру, после трилатералних разговора у Пекингу. Споразум обухвата изградњу гасовода 'Снага Сибира 2' ка Кини и транзитног гасовода 'Сојуз Восток' кроз Монголију", истиче кинески лист.

Пројекат доприноси заобилажењу санкција Колективног запада

Западни медији су протеклих месеци, па и година, истицали да две стране тек треба да договоре цене у оквиру пројекта "Снага Сибира 2", наводећи и више година потребних за изградњу новог гасовода.

У анализи Истраживачког центра америчког Конгреса (ЦРС) наведено је да ће гасовод "Снага Сибира 2" помоћи Русији да заобиђе санкције западних сила.

"Пошто би 'Снага Сибира 2' подразумевала копнени транспорт природног гаса гасоводом, постојеће санкције не би утицале на ту трговину. Закључивањем договора са Кином, Русија би могла да ограничи финансијске последице западних санкција, настави извоз природног гаса и истовремено додатно ојача економске везе са Кином", наведено је у извештају ЦРС.

image
Live