Економија
Нафтни шок: Кога ће највише погодити забрана извоза деривата из Србије и колико нас то штити
Економиста Бојан Станић из Привредне коморе Србије је за "Јутро на РТ" рекао да ће ова одлука Владе Србије највише погодити три земље, којима смо продавали највише горива
Влада Србије је јуче на ванредној седници донела одлуку о забрани извоза нафте и свих нафтних деривата за погон мотора до 19. марта. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је изјавила да је суштина ове забране заштита домаћег тржишта од несташица и скока цена, а услед глобалних поремећаја на светском тржишту.
Ова одлука Владе Србије највише ће погодити три земље којима смо продавали највише горива - Босну и Херцеговину, Бугарску и Црну Гору, изјавио је економиста Бојан Станић из Привредне коморе Србије за "Јутро на РТ".
Подаци ПКС показују да је Србија током прошле године извезла укупно 478.627 тона нафтних деривата, од којих је 215.943 тоне ишло за БиХ, 94.170 тона за Бугарску, 49.870 тона за Црну Гору.
Осим глобалних потреса на тржишту енергената, Србија чека и епилог кризе која је изазвана америчким санкцијама против руских нафтних компанија, која је погодила и Нафтну индустрију Србије, која је у већинском власништву "Гаспромњефта".
Станић је истакао да је важно што је НИС добио лиценцу до 20. марта и да је битно да она буде продужена, јер производњом у Рафинерији у Панчеву, Србија може да утиче на снабдевеност домаћег тржишта. Он је подсетио да држава већ неколико година контролише цену деривата, али да је глобални нафтни шок, дефинитивно утицао на то да цена више не може да се контролише на тај начин, односно да мора постепено да порасте.
"Чињеница је да је то што ми произведемо, када ЈАНАФ и НИС нормално функционишу довољно за домаће тржиште, али је сада питање око ситуације са МОЛ-ом и преузимања НИС-а. Очекивало се да ће то бити решено до априла, када се очекују избори у Мађарској, али је ситуација на Блиском истоку пореметила те планове и сада је неизвесно шта ће бити са продајом руског удела у НИС-у", казао је Бојан Станић.
Он је објаснио да осим контроле цене, држава има могућност промене њене структуре.
"Имате набавну цену, акцизе, таксе и то може да се смањи, али то има утицај на буџет. Битно је да не преоптеретите превише грађане и привреду", казао је Станић.
Он је указао да је цена нафте укалкулисана у сваку робу, зато што она мора да се транспортује и напоменуо да, у том погледу, нарочито када је у питању увозна роба, цена одмах расте.
"Преливање у смислу ифлаторног притиска је брзо, али из најава и претњи чујемо да би ово могло да потраје, јер Америка, Израел и Иран шаљу упозоравајуће поруке. Све то доводи до једне неизвесности на тржишту и дугорочно ћемо осећати последице", казао је Станић.
Подсетио је да су из саудијске компаније упозорили да, ако сукоб потраје, нафта може отићи на 150 долара.
"Замислите када смо имали ону панику на 110 или 119 долара, шта би се десило да цена оде на 150 долара", казао је Бојан Станић.
Он је рекао да се ефекат глобалне кризе може ублажити на неколико месеци, до годину дана, али да се последице најчешће и после само седам или десет дана виде на буџету.
Бојан Станић је напоменуо да сада већ постоје разне гласине и у Америци и у ЕУ, да се може релаксирати увоз нафте из Русије, ако ова криза на Блиском истоку потраје.
Он је рекао да ће проблем са гасом можда бити и већи него са нафтом. Додао је да очекује да ће у наредних месец или два, Србија потписати уговор о снабдевању са Русијом на шест до девет месеци.
Према подацима о структури извоза, Србија на тржишта Блиског истока највише пласира војну опрему, али и одређене производе широке потрошње. Када је реч о увозу из региона Блиског истока, Србија највише набавља енергенте, индустријске хемикалије и одређену техничку опрему, попут радара. Станић истиче да посебну забринутост изазива могући прекид увоза сировина које се користе у домаћој индустрији, нарочито када је у питању производња пластике.
Live
