Економија
Глобални потрес због блокаде Ормуског мореуза: Коме нафта прелива, а коме све више фали (ГРАФИКА)
Док земље у Персијском заливу смањују или чак прекидају производњу, јер сукоб блокира извоз и у складиштима више немају места, државе које су иначе њихови највећи купци покушавају да "преживе" ову кризу, па док им се резервоари празне, уводе забране извоза деривата
Ефекти рата Америке и Израела против Ирана постају видљиви широм света. Док земље у Персијском заливу смањују или чак прекидају производњу, јер сукоб блокира извоз и у складиштима више немају места, државе које су иначе њихови највећи купци покушавају да "преживе" ову кризу, па док им се резервоари празне, уводе забране извоза деривата.
С једне стране су Ирак, Кувајт и Саудијска Арабија, као највећи извозници, а на другој Кина, Индија, Јужна Кореја и Јапан, као највећи купци нафте из Персијског залива.
Иначе, око 26,6 одсто светске производње сирове нафте пролази кроз Ормуски мореуз, где је рат блокирао поморски саобраћај. Шок у снабдевању подигао је цену нафте, уздрмао финансијска тржишта, повећао цене горива и појачао страх од већег економског удара.
Четири највећа произвођача у региону – Саудијска Арабија, Ирак, Уједињени Арапски Емирати и Кувајт, смањили су заједничку производњу за чак 6,7 милиона барела дневно, преноси Блумберг. Та смањења, која представљају најопипљивију реакцију на страни понуде од почетка рата, значе да је ова група држава смањила заједничку производњу за приближно трећину, чиме је глобална понуда нафте умањена за око шест одсто.
Сукоб у региону, који је ушао у другу недељу и у који је укључено више од 10 земаља, приморао је произвођаче на смањење производње, јер је фактичко затварање главне извозне руте довело до попуњавања складишних капацитета.
Због поремећаја у снабдевању цена нафте је јуче порасла готово до 120 долара по барелу, али је потом пала након што је председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп наговестио да би рат ускоро могао да се заврши.
Према наводима извора, Саудијска Арабија је смањила производњу за између два и 2,5 милиона барела дневно, Уједињени Арапски Емирати за 500.000 до 800.000 барела дневно, Кувајт за око 500.000 барела дневно, док је Ирак производњу смањио за око 2,9 милиона барела дневно.
Пропорционално гледано, Ирак је забележио најдубље резове у производњи. Смањења у Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима и Кувајту износе око 20 до 25 одсто њихових нивоа производње из фебруара, показују подаци које је прикупио Блумберг.
С друге стране, Кина, Индија и Јужна Кореја су велики увозници нафте и гаса који се испоручују из Залива, што их такође чини рањивим. Кина, на пример, увози 70 до 75 посто своје потрошње сирове нафте. Иначе је највећи увозник нафте из Персијског залива, са 5,4 милиона барела дневно, а међу првима је забранила извоз деривата из земље у покушају да што безболније преброди тренутну енергетску кризу. После Пекинга, највећи увозници нафте из овог региона су Индија са 2,1 милиона барела дневно, Јужна Кореја са 1,7 милиона аберал и Јапан са 1,6 милиона барела. Извоз у Европу није количински толико значајан као у прве четири земље, али је значајан због ценовног притиска, који су потрошачи већ осетили на пумпама због поскупљења горива.
Аналитичари иначе сматрају да ће напад Доналда Трампа на Иран задати већи ударац европским и азијским економијама него самим САД где постоји јак домаћи енергетски сектор. САД су нето извозник природног гаса од 2017. године и нафте од 2020. године, показују званични подаци, што значи да њихов сопствени енергетски сектор има користи од скока цена, чак и ако ће просечно америчко домаћинство бити тешко погођено растућим трошковима бензина.
Насупрот томе, европске и азијске економије које зависе од увоза енергије суочавају се са много већим порастом инфлације, делимично зато што су цене природног гаса на тим тржиштима нестабилније него у САД и већ су скочиле — а гориво је кључно на њиховим домаћим енергетским тржиштима.
"Фајненшел тајмс" пише да ће више цене, ако се одрже, подстаћи инфлацију, ограничити куповну моћ домаћинстава и наштетити расту БДП-а у економијама широм света. Централне банке могу бити приморане да дуже држе каматне стопе непромењене или чак да пооштре политику, док се владе суочавају са додатним фискалним притиском ако одлуче да интервенишу на енергетским тржиштима како би ублажиле утицај на потрошаче.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је изјавио да Москва бележи значајан раст потражње за руским енергентима због ситуације на Блиском истоку и рата у Ирану. Песков је поручио да Москва неће објављивати никакве податке о количинама из очигледних разлога, јер је превише оних који јој не желе добро, али је истакао да Русија може гарантовати стабилност свих испорука које су закључене уговором.
Live
