Муке немачке ауто-индустрије: "Фолскваген" отпушта 50.000 људи, профит "Поршеа" пао за 98 одсто

"Фолксваген група" је прошле године забележила најгори резултат од кризе са дизел моторима 2016. године. Нето профит је пао за 44 процента на 6,9 милијарди евра у 2025. години, објавио је произвођач аутомобила са седиштем у Волфсбургу, пише "Билд".

Аутомобилска индустрија ЕУ шлајфује: Како су се њени проблеми прелили на Србију

Пад Фолксвагена има име: "Порше". Некадашња "најјача карика" групе практично је пропала 2025. године. Оперативни профит произвођача спортских аутомобила пао је са 5,3 милијарде евра у 2024. на само 90 милиона евра – пад од око 98 процената. То значи да је "Фолксваген" скоро потпуно изгубио свог најважнијег генератора профита. Аналитичари су, у просеку, очекивали знатно веће бројке.

Били су превише зависни од Кине и превише оптимистични у погледу електричних аутомобила. Главни разлог је слабљење пословања у Кини, где је продаја значајно опала, што је био тежак ударац за бренд који је дуго увелико профитирао од кинеског тржишта луксузних производа. Томе се, додају, веће америчке царине и милијарде долара трошкова који су резултат промене стратегије у вези са електричном мобилношћу.

Извршни директор Оливер Блум је у писму акционарима навео да компанија и даље наставља са отпуштањима и да је предвиђено гашење око 50.000 радних места у целој "Фолксваген групи" у Немачкој до 2030. године.

Криза у "Фолксвагену": Немачки гигант затвара бар три фабрике, десетинама хиљада радника прети отказ

Крајем 2024. године, компанија је већ објавила планове за укидање око 35.000 радних места у свом основном бренду "Фолксваген" до 2030. године. Колективни уговор са синдикатом ИГ Метал предвиђа да не сме бити обавезних отпуштања до краја 2030. године.

Компанија наводи америчке увозне царине и огромне проблеме у "Поршеу" као главне разлоге пада. Подаци показују да разлог лошег пословања није пад продаје, већ профитабилност. Широм света, група је продала готово девет милиона возила, што је тек нешто мање него претходне године. Продаја у Европи је чак порасла за пет одсто, а у Јужној Америци за десет одсто, док је опала за 12 одсто у Северној Америци и шест одсто у Кини.

Удео потпуно електричних возила у заостатку поруџбина порастао је на 22 процента. Продаја електричних аутомобила порасла је за 55 процената – међутим, они и даље врше притисак на марже јер развој, батерије и производња захтевају велика улагања.