Веселе седамдесете? Инвеститори се спремају за повратак стагфлације

Инвеститори сада озбиљно разматрају могућност да би рат на Блиском истоку могао да створи стагфлаторни шок, баш као што се догодило пре 50 година, када је поремећај глобалног снабдевања енергентима довео до наглог раста инфлације и успореног раста.

"Ризик од сценарија из 1970-их расте", рекао је Ројтерсу Каспар Хенс, портфолио менаџер у "РБЦ Блу Беј асет менаџменту". "Ако дође до још једног продуженог рата, са значајним даљим растом цена нафте, онда је статус безбедног уточишта државних обвезница угрожен, а са тим и сва имовина".

Нафта је кључ

Епицентар страхова од стагфлације је скок цена нафте, а највеће питање за светска тржишта сада је колико дуго ће те цене остати високе.

Брент сирова нафта је у понедељак скочила изнад 100 долара по барелу и била је на путу ка највећем дневном скоку од кризе изазване ковидом. Порасла је за 70 посто од почетка године, док су европске велепродајне цене гаса на највишем нивоу у више од три године. То су лоше вести за инфлацију.

"Корисно правило је да пораст цена нафте од 5 посто додаје око 0,1 процентни поен инфлацији развијених тржишта", наводе из "Капитал економикса".

А високе цене нафте такође успоравају економски раст.

Међународни монетарни фонд процењује да за сваки трајни пораст цена нафте од 10 одсто следи пад глобалне економске производње од 0,1-0,2 процента.

Скокови цена нафте допринели су рецесијама у САД 1973, 1980, 1990. и 2008. године.

Централне банке пред дилемом

Ово ставља централне банке у незгодну ситуацију, јер би повећање каматних стопа ради обуздавања инфлације могло додатно да поткопа економски раст.

Председник Чикашких федералних резерви Остан Гулсби, рекао је за "Волстрит џорнал" да би могло да се назире "стагфлаторно окружење које је једнако непријатно као и било које друго".

Тржишта сада очекују барем једно повећање Европске централне банке ове године, у поређењу са 40 посто шансе за смањење пре рата.

То се одражава и на глобална тржишта обвезница јер инвеститори напуштају имовину са фиксним приходом, где инфлација нарушава будуће приносе. Краткорочне обвезнице су најосетљивије.

Све очи упрте у САД

Они који се питају да ли ће тржишни и економски удар натерати америчког председника Доналда Трампа да промени курс морају да имају на уму да ће стагфлаторни удар рата вероватно мање погодити САД него Европу или Азију.

"САД, заједно са остатком Америке, су самодовољне у многим робама које су директно или индиректно угушене преко Ормуског мореуза", рекао је Мајкл Еври, виши глобални стратег Рабобанке.

САД срљају у стагфлацију: Четири разлога зашто је најгори сценарио за економију могућ 2026

Поред нафте, он истиче ђубриво и хелијум, важне за производњу полупроводника.

Стога није изненађујуће да су се америчка тржишта боље држала у релативном смислу у поређењу са Европом и Азијом.

Међутим, САД никако нису имуне на стагфлацију и изгледале су помало рањиво чак и пре скока цена енергената. Економија је неочекивано изгубила радна места у фебруару, а очекује се да ће подаци ове недеље показати неки виши раст инфлације у САД.

Сигурно уточиште?

Инвеститори не воле стагфлацију јер штети акцијама, обвезницама - које нису повезане са инфлацијом - па чак и потенцијално злату, с обзиром да нема принос.

Племенити метал је пао за два процента прошле недеље, а поново је пао у понедељак, иако су аналитичари рекли да је то делимично била продаја како би се надокнадили губици на другим местима.

Једино сигурно уточиште које се заиста одржало од почетка рата је долар, који је добио у односу на скоро сваку другу валуту развијеног тржишта.

"САД су главни произвођач нафте и могу да издрже нафтни шок - иако ће бити политичких последица", рекао је Кит Џукс, шеф девизне стратегије у "Сосијете женералу". "Исто једноставно не важи за Европу, а посебно за Велику Британију".