Рат између Сједињених Америчких Држава, Израела и Ирана, који је почео након израелско-америчког напада на Иран пре недељу дана, наставља да букти широм Блиског истока и не показује знаке смиривања. Стручњаци упозоравају да би даљи скок цена енергената могао да доведе у питање глобални економски раст, али и да донесе нови талас инфлације налик оном из 2022. године.
На светским берзама цене нафта је сада поново изнад 100 долара по барелу, што је 40 одсто више него пре напада на Иран. Прогнозе кажу да би нафта могла додатно да поскупи, а на берзама се спекулише чак и о могућности да цена барела достигне 200 долара.
Влада Србије покушава да ублажи удар на грађане и привреду, па је са нафтним компанијама поделила терет ограничења цена и смањила акцизе на гориво за 20 одсто. Претходно је држава забранила извоз нафте и нафтних деривата како би заштитила домаће тржиште од несташица и скока цена.
И поред тога, евродизел је у петак поскупео за пет динара по литру и кошта 208 динара, а цена бензина је порасла за два динара и сада је 186 динара.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је рекла да је реална цена дизела преко 226 динара, а бензина скоро 188 динара, гледајући котације и цене на берзама. Она је истакла да држава прати ситуацију, која је непредвидива из сата у сат.
Све мере које предузимају државе широм света, међутим, имају ограничено дејство и могу донекле да ублаже стање на тржишту нафте и деривата, али стручњаци указују да би, уколико се сукоб продужи и продуби, последице по светску привреду могле бити катастрофалне и дугорочне.
Међународна агенција за енергетику је покушала да умири тржиште одлуком да пусти на тржиште рекордних 400 милиона барела нафте из стратешких резерви како би надоместила недостатке због рампе на увоз нафте са Блиском истока. Стручњаци, међутим, сматрају да је ово само краткорочна мера, која на дуже стазе не може да реши проблем, чији се крај, бар за сада, не назире. САД су издале нову општу лиценцу којом се привремено дозвољава продаја руске сирове нафте и деривата, утоварених на бродове до 12. марта. Шеф Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев се осврнуо на извештај "Фајненшел тајмса" у којем се тврди да руски буџет добија 150 милиона долара дневно од продаје нафте усред наглог скока цена наводећи да је ово само почетак највеће енергетске кризе у историји.
Економиста Вељко Мијушковић каже да је 400 милиона довољно за четири до шест дана пуне глобалне потрошње односно обима који се предвиђа. Он сматра да је одлука Међународне агенције само једно ограничење које је усмерено да се направи баланс између понуде и тражње, али да не гарантује да нафта неће драстично поскупети у наредном периоду.
Мијушковић сматра да је мало вероватно да би блокада Ормуског мореуза могла потраје неколико месеци, али да би такав сценарио имао дуготрајне последице без одрживог решења.
"Да ли ће цена енергената покренути нови талас глобалне инфлације зависи искључиво од дужине трајања сукоба Ирана и САД. Ако се сукоб реши у релативно кратком временском периоду економија ће имати могућност да се брже опорави, али уколико дође до драстичних сценарија онда нам не гине глобална економска криза", каже Мијушковић.
Како је навео, потези различитих организација и земаља, укључујући и Србију, да се ограничи извоз нафте до 19. марта, иду ка смиривању стања на тржишту, које је узроковано психолошким фактором и дисбалансом између понуде и тражње.
"Овим се елиминише дати дисбаланс и смирују се психолошке тензије међу људима. Сви очекују, укључујући и Америку, да ће овај сукоб кратко трајати. Морамо ту разликовати политичку и економску компоненту, у политичком смислу нисам сигуран за тај кратак период трајања, али у економском се мора пронаћи брзо решење, јер и страна која извози и страна која увози нафту са Блиског истока је више него заинтересована да се ово питање реши", каже Мијушковић.
Економиста Бојан Станић из Привредне коморе Србије је за РТ Балкан рекао да се ефекат глобалне кризе може ублажити на неколико месеци, до годину дана, али да се последице најчешће и после само седам или десет дана виде на буџету.
"Преливање у смислу инфлаторног притиска је брзо, али из најава и претњи чујемо да би ово могло да потраје, јер Америка, Израел и Иран шаљу упозоравајуће поруке. Све то доводи до једне неизвесности на тржишту и дугорочно ћемо осећати последице", казао је Станић.
Некадашњи помоћник министра енергетике Раша Којчић оцењује да је тржиште нафте тренутно изузетно нестабилно. Иако постоје прогнозе да би цена нафте могла додатно да расте, он сматра да екстремни сценарији нису у интересу глобалне економије.
"Постоје различите прогнозе, па чак и тврдње да би цена могла да достигне 200 долара по барелу. Међутим, мислим да то није никоме у интересу и да ће врло брзо доћи до неког смиривања тензија и договора", рекао је Којчић за РТС.
Према његовим речима, највећи утицај на кретање цена има ситуација у Ормуском мореузу, једној од најважнијих тачака за транспорт енергената у свету.
"Кроз Ормуски мореуз пролазило је, до ескалације ове ситуације, 20 одсто комплетне производње сирове нафте на свету за снабдевање свих тржишта. Конкретно, највише је ишло за снабдевање тржишта Азије, неких 80 одсто, а 20 одсто ишло за остатак света – Европу, Северну Америку и остала тржишта. Зато је Ормуски мореуз толико кључан, из Персијског залива ви не можете да прођете без Ормуског мореуза", истакао је Којчић и додао да алтернативни правци транспорта постоје, али да њихов капацитет није довољан да у потпуности надомести количине које су пролазиле кроз мореуз.
Аналитичари су иначе већ израчунали колико би европске потрошаче могло да кошта поскупљење нафте. Дошли су до податка да би, возачи могли да плате у просеку 220 евра више годишње за гориво ако цена нафте остане на 100 долара по барелу. "Гардијан" преноси да би возачи у Европској унији у том случају платили укупно за 55 милијарди евра више за гориво током године. А то је рачуница у најблажој варијанти, уколико цене нафте не наставе да расту.