Економија
Српска привреда већ плаћа цех карбонских такси Брисела: Ни киловат струје нисмо извезли у ЕУ
ЕПС од 1. јануара до краја фебруара није извезао ни киловат струје у ЕУ док су компаније из енергетски интензивне индустрије забележиле пад од 27 посто
Европска унија почела је од 1. јануара да примењује таксу на емисије угљеника, познату као ЦБАМ, (Carbon Border Adjustment Mechanism) српским компанијама, које производе челик, алуминијум, цемент, ђубриво и електричну енергију. Ова новотарија, којом су уведене у систем за наплату прекограничне таксе на емисије угљен-диоксида за увоз робе у ЕУ, за само два месеца изазвала је значајне потресе у српској економији. Да је то тако показују и наша сазнањима по којима ЕПС од 1. јануара до краја фебруара није извезао ни киловат струје на ово тржиште док су компаније из енергетски интензивне индустрије забележиле пад од 27 посто.
Овим подацима се остварују "црне" прогнозе стручњака које су наговештавали, јер Србија није благовремено нашла путеве да испуни климатске циљеве и обавезе преузете из Париског споразума и Софијске декларације. Због тога циљано смањење емисије за 33 посто до 2030. у односу на 1990. је за нас недостижно па ће трошак бити изузетно велики.
Наиме, порез се плаћа по тони, на емитоване количине угљен-диоксида, али и других штетних материја, а цена није фиксна и прошле године је била од 80 до 90 евра. И ту долазимо до приче о потресима у српској економији, јер ће извозници челика, алуминијума, цемента, ђубрива и електричне енергије, морати да плате овај намет, што поскупљује њихове производ што значи да смањују и своју конкурентност на европском тржишту.
"Од 1. јануара 2026. године 'Електропривреда Србије' није извозила електричну енергију у Европску унију. ЦБАМ је утицао на нарушавање конкурентности на тржишту ЕУ, а по актуелној цени ЦО2 од 75 евра и емисионом фактору од 1,04, трошак за ЦБАМ по мегават-сату био би 78 евра", наводе из ЕПС-а.
То практично значи да би за тих 78 евра поскупео киловат ЕПС-а на тржишну цену на европском тржишту.
И из Асоцијације српске енергетски интензивне индустрије (АСЕИИ) потврђују да је забележен осетан пад извоза њихових производа на тржиште ЕУ.
"Прецизни подаци за сваку компанију биће познати до краја марта, али на нивоу АСЕИИ пад извоза од 1. јануара до 1. марта је био 27 посто у поређењу са истим периодом прошле године. То је драстично смањење које ће се сигурно одразити на пословање ових компанија", кажу из АСЕЛ-а за "НИН".
Они објашњавају да ЦБАМ трошак формално плаћа купац у ЕУ, али се он у пракси уграђује у цену производа.
"Ако цена због тога постане превисока, производ губи конкурентност и више се не може пласирати на тржишту. На тај начин произвођачи из Србије губе тржишну позицију у ЕУ, нарочито јер је ЦБАМ на снази истовремено са другим трговинским баријерама, попут квота за челик и различитих других ограничења. Осим тога, произвођачи из Србије послују на тржишту ЕУ, али изван њеног регулаторног система, што ствара додатне трошкове и неизвесност у односу на произвођаче унутар Уније. Додатну неизвесност ствара чињеница да ЕУ ЦБАМ уредба још није до краја дефинисана, па произвођачи немају јасна и стабилна правила на основу којих би могли да планирају производњу, инвестиције и извоз, посебно у комбинацији са другим трговинским баријерама", наводе из АСЕИИ-а за НИН.
Live
