Рат на Блиском истоку и енергетска криза: Новчаници ће на крају победити

Рат на Блиском истоку гурнуо је цео свет у нову (енергетску) кризу. Цене нафте и дизела расту и економисти упозоравају на нови талас инфлације.

Европска унија, која је прва пожурила да се реши јефтиних руских енергената због сукоба у Украјини, сада се са ратом у Ирану нашла у небраном грожђу.

На све, шеф кијевског режима Владимир Зеленски уцењује Мађарску и Словачку радом нафтовода "Дружба", али и нападима на Турски ток, док Хрватска покушава преко Јанафа да уцењује Мађарску са којом иначе нема баш најбоље односе, а истовремено поучена нашим искуством са НИС-ом, не жели да се замери Американцима упркос изузећу од санкција које је Будимпешта добила.

Професор са Машинског факултета, др Милош Бањац рекао је за емисију "Јутро на РТ", да је целокупна ситуација неодржива на дуже стазе.

"Кијев нема велики уцењивачки потенцијал пошто се цео свет окреће другом рату, и на крају ће морати да се договоре", рекао је Бањац. "Верујем да ће се и сукоб на Блиском истоку смирити и да ће економија, као и увек победити. САД ће наћи разлог да прогласе победу пошто је ова ситуација неодржива за сваку економију", рекао је он и додао: "Све се своди на новчаник и да велике економије не губе приходе."

Осврнувши се, конкретно, на ситуацију у Србији у случају да до договора не дође брзо, Бањац не очекује да ће домаћинства имати проблема пошто излазимо из зимске сезоне, али је подсетио да имамо индустрију која зависи од енергената. "Опет, сматрам да ће разум победити", рекао је он.

Када је реч о нуклеарној енергији, Бањац сматра да ће Србија за 15-20 година имати нуклеарне електране. "Процес изградње ће се свакако убрзати јер оне средњорочно или дугорочно гарантују безбедност али ми ћемо ипак зависити од некога пошто немамо ни гориво ни технологију за исте", рекао је он.

Његов колега са Економског факултета, др Вељко Мијушковић слаже се да нуклеарна енергија може да помогне у диверзификацији снабдевања енергентима, нарочито у турбулентном времену у коме живимо.

"Проблем који је Србија имала са снабдевањем показује да морамо да имамо диверзификоване изворе снабдевања енергијом и врсте енергије. Може ли нуклеарна енергија у томе да помогне - да, али је важно испунити све безбедносне предуслове да би је третирали као алтернативу стандардним изворима", рекао је он.

Економистима је важно да имају изворе који су различити, тако да ако неки закаже можете да рачунате на други. Ово су турбулентна времена, нагласио је.

Осврнувши се на рат на Блиском истоку и притисак на тржишта нафте, и нарочито дизела, професор Мијушковић је оценио да психолошки фактор (страх од несташице) диже цену дизела много више од реалног фактора - праве несташице, која још увек не постоји.

Па ипак, економски гледано овај сукоб не може дуго да траје, рекао је. "Никоме не одговара да Ормуски мореуз буде блокиран. Земље Залива трпе због тога, али највише они који су на страни тражње - Индија, Кина, Јужна Кореја, Јапан. Са друге стране, овај рат је опасност за Трампа. Иако постоји финансијски бенефит за америчке компаније будући да су трошкови рата и даље мањи од њихове зараде - у САД постоји значајан отпор рату у Ирану, због чега ће Трамп гледати да га што пре заврши".

Када је реч о руским енергентима који су доступни, Мијушковић је оценио да ће Европа морати да ревидира своје ставове, а да ће се добар део земаља Азије окренути Москви. "Ова ситуација са Ираном је притисак више да се апсурдна и неодржива одлука ЕУ ревидира", рекао је он, додавши да за разлику од њих, Исток није "гадљив" на руске енергенте.