Економија
У "Јутру на РТ" о последицама увођења карбонске таксе: Због зелене агенде ЕУ испашта српски извоз
Почасни председник Уније послодаваца Србије (УПС) Небојша Атанацковић је у емисији "Јутро на РТ" рекао да је карбонска такса нови и озбиљан удар на српску привреду
На све глобалне недаће које су задесиле економију надовезују се нови проблеми. Од 1. јануара ове године Европска унија започела је са применом таксе на емисије угљен-диоксида за увоз робе унутар ЕУ. За само два месеца, то је већ жестоко оптеретило српску привреду, која није успела да се на време прилагоди новим правилима. Губици, који се бележе, прете да оставе далекосежне последице и да стигну до новчаника свих грађана Србије.
ЕУ заоштрава своју "зелену агенду", па у циљу смањивања штетних гасова примењује увозна такса на емисије угљен-диоксида позната као Механизам за прилагођавање угљеничних граница. Ново средство политике заштите животне средине фокусира се на робу која се производи у прљавим индустријама, а ван Европске уније. Тиме су погођени српски произвођачи, пре свега челика, алуминијума, цемента, ђубрива и, што је посебно значајно због удела у том извозу, електричне енергије.
Порез се плаћа то тони, на емитовање количине угљен-диоксида и других штетних материја. Услед нових мера и неуспеха српске привреде да се на време прилагоди ограничењима, српска економија већ доживљава потресе.
Ову таксу иначе плаћа купац, односно грађанин ЕУ, Ипак, узимање таксе у обзир би морало да доведе до повећања цене извозне робе што смањује њену конкурентност на европском тржишту.
Када се овај механизам удружи са осталим заштитним мерама ЕУ, попут квота за челик и различитих других законских и системских ограничења, конкурентност производа из Србије значајно опада. На крају тог ланца, могли би, уместо европских, да испаштају грађани Србије, будући да се последице ових извозних потешкоћа могу одразити, како на цене струје, тако и на цену хране и других производа, што би могло допринети новом таласу инфлације.
"ЕУ жели да кроз таксу усмери земље на зелену агенду"
Почасни председник Уније послодаваца Србије (УПС) Небојша Атанацковић је у емисији "Јутро на РТ" рекао да је карбонска такса нови и озбиљан удар на српску привреду.
"Посебно треба имати у виду да наш извоз углавном тече ка ЕУ и да ће сва роба практично бити скупља за онолико колико је одређено да поједина роба има улогу у том аерозагађењу. Европа је прописала да је то 85 евра по тони угљен-диоксида и других гасова који загађују атмосферу. То је нешто што ће значајно да смањи конкурентност наших извозника. Из тог разлога, струја је већ за значајан износ поскупела и више није конкурентна у извозу, а то се односи и на остале материјале, посебно оне који имају велики удео у том карбонском отиску, а с друге стране имају ниску цену, попут цемента", објаснио је Атанацковић.
Он је указао да је привреда у озбиљном проблему, зато што су компаније покушавале и успевале да постигну одређени ниво конкурентности у односу на Европску унију, али да сада ЕУ то поништава.
"ЕУ није желела да увози јефтиније ове производе из земаља ван Уније, а да оптерећује своју привреду. Ми смо, што се тиче тог дела, цена и опорезивања, изједначени са оним што већ плаћају произвођачи ових роба у ЕУ. С обзиром да они у многим доменима имају савременије технологије, мањи карбонски отисак, онда смо ми ту у озбиљном проблему", указује почасни председник УПС.
Он је подсетио да је и Србија од почетка године увела одређени ниво опорезивања, тако да сви извозници имају обавезу да плаћају таксу, која је значајно мања и износи четири евра по тони загађујућих материјала.
"Код увоза у ЕУ ових роба, за четири евра се смањује обавеза коју би требало да плаћају увозници у ЕУ. Мала је корист од свега тога. Новац од та четири евра иде у буџет Србије и било би логично, по систему загађивач плаћа, да се новац троши за поправљање ситуације и требало би га улагати у нове изворе енергије, зелену производњу - струју из ветра и сунца и слично. Требало би га улагати у пројекте за смањење енергетске потрошње која се добија из угља и мазута", рекао је Атанацковић.
Србија се обавезала да испуни климатске циљеве из Париског споразума, по коме је требало да се емисија гасова са ефектом стаклене баште смањи за 33 посто до 2030. у односу на деведесете године. По Софијској декларацији требало је такође ускладити циљеве са онима у ЕУ.
Атанацковић је истакао да смо ми у великом закашњењу и додао да је за те зелене пројекте потребно много новца.
"Таква прилагођавања значајно коштају, а чињеница је да ми највећи део електричне енергије и даље добијамо из лигнита, који је иначе нискокалоричан и који производи пуно угљен-диоксида. Није лако тако велике капацитете који су годинама грађени и на које се рачунало да ће да задовоље енергетске потребе, да све напустимо и да пређемо на нове изворе. Мислим да је и овај притисак, који је направљен ценовно, да би наша роба поскупела, изазвао значајно веће интересовање за друге облике, пре свега атомске енергије и интензивирање свих ових других произвођача", казао је Атанацковић.
Он је указао да и велике земље, попут Кине, са којима Србије не може да се пореди, и даље имају угаљ као енергетски основ.
Атанацковић је рекао да око 50 фирми у Србији у обавези да имају сертификате о томе колико загађују.
"Ако докажу да су смањили загађење и њихова обавеза се значајно смањује. Улагање у зелену енергију је посао. То је нешто што ће практично да смањи трошак, који је иначе неминован уколико се то не промени", рекао је почасни председник УПС.
Додао је да овакви намети не пријају ни привредама ЕУ, јер ће за онај износ колико роба из Србије буде поскупела у извозу, за толико ће бити оптерећени и купци, односно увозници у ЕУ.
"Економија има своја правила и немилосрдна је када се ради о неким рачуницама. С обзиром да је Европска унија сама себи закомпликовала питање и када се ради о енергетици. Европа се свесно одрекла великог извора гаса из Русије који би био веома користан. Заиста су поједине земље изложене великим проблемима и њихов извозни потенцијал постаје неупоредиво слабији него раније, док су имали изворе енергије из Русије које су били повољни", указао је Атанацковић.
Live
