Гасно поље Јужни Парс, смештено у водама Персијског залива између Ирана и Катара, представља највеће познато налазиште природног гаса на свету и један од најважнијих енергетских ресурса данашњице.
Реч је о јединственом геолошком систему који две државе деле – у Катару је познат као Северно поље – и који има кључну улогу како у регионалној, тако и у глобалној енергетској равнотежи.
Према доступним подацима, укупна површина налазишта износи око 9.700 квадратних километара, од чега је око 3.700 у иранским, а 6.000 у катарским водама.
Процењује се да резерве достижу око 1.800 трилиона кубних стопа природног гаса, уз додатних 50 милијарди барела кондензата, што ово поље чини једним од најбогатијих енергетских извора на планети.
Много више од гасног поља
За Иран, Јужни Парс је апсолутно стратешко питање.
Ово налазиште обезбеђује између 70 и 75 одсто укупне производње гаса у земљи и представља окосницу домаће енергетске безбедности, индустријске производње и снабдевања становништва.
Са друге стране, катарски део истог лежишта омогућио је тој земљи да израсте у једног од највећих светских извозника течног природног гаса (ЛНГ), са развијеном инфраструктуром и извозним капацитетима који досежу десетине милиона тона годишње.
Значај Јужног Парса не огледа се само у количини ресурса, већ и у његовој улози у глобалним енергетским токовима.
Гас из овог подручја снабдева бројна тржишта, а поремећаји у производњи или транспорту могли би да изазову ланчане реакције на светским берзама, укључујући нагли раст цена енергената. Управо у том контексту треба посматрати и недавни скок цена гаса у Европи, који је делом подстакнут растућим геополитичким ризицима на Блиском истоку.
У светлу недавних израелских напада на иранске циљеве, Јужни Парс добија додатну геополитичку тежину.
Цене гаса "експлодирале" после напада
Иако само гасно поље и пратећа инфраструктура нису директно погођени, аналитичари упозоравају да би даља ескалација могла да угрози кључне енергетске објекте у региону, укључујући платформе, терминале и транспортне руте.
Посебно је осетљив Персијски залив као један од најважнијих светских коридора за извоз енергената.
Подсетимо, Израел је извео нападе на Јужни Парс за које, према речима америчког председника Доналда Трампа, ни САД нису знале. Уследио је одговор Ирана и гранатирање гасне инфраструктуре у региону.
Током ноћи између среде и четвртка, Иран је извео нападе на девет различитих земаља, од којих седам важе за најбогатије на свету.
То је довело до новог потреса на тржишту, па је цена гаса на берзи у Европи на отварању трговања премашила је 850 долара за 1.000 кубних метара.
Реч је о рекордном нивоу од децембра 2022. године, а према неким проценама у питању је пораст цене од 25 до 35 одсто. Тако су цене гаса у Европи порасле за скоро 200 долара у односу на затварање претходне трговинске сесије.
Додатни ризик лежи у чињеници да се Јужни Парс налази у непосредној близини поморских путева од глобалног значаја. Свака нестабилност у овом подручју могла би да доведе до поремећаја у испорукама течног гаса, али и нафте, што би се директно одразило на тржишта у Европи и Азији.
Напад на гасно поље Јужни Парс изазвао је оштре реакције политичара и енергетских аналитичара, који упозоравају да би последице могле далеко превазићи регионалне оквире.
Геополитички аналитичар Андрес Кала оценио је да је реч о "озбиљној ескалацији која прети одмаздом по енергетску инфраструктуру у региону", указујући да би даљи удари могли да покрену ланчану реакцију дуж целог Персијског залива.
Слично упозорење стигло је и из Техерана. Председник Ирана Масуд Пезешкијан поручио је да би последице напада могле бити "ван контроле и обухватити цео свет", наглашавајући да је угрожавање кључне енергетске инфраструктуре директна претња глобалној стабилности.
Његова изјава тумачи се као сигнал да би Иран могао одговорити асиметрично, укључујући и циљеве од значаја за међународно тржиште енергената.
Забринутост деле и државе региона које су директно повезане са експлоатацијом гаса из овог лежишта.
Власти Катара, који са Ираном дели исто налазиште, оцениле су напад као "опасан и неодговоран корак", упозоравајући да је "напад на енергетску инфраструктуру претња глобалној енергетској безбедности". Сличну оцену изнели су и званичници Уједињених Арапских Емирата, који су говорили о "опасној ескалацији", док је Оман упозорио да је реч о "директној претњи снабдевању енергијом".
Нове Трампове претње
И у Сједињеним Америчким Државама реакције су биле оштре. Председник Доналд Трамп објавио је на друштвеним мрежама да не жели даље нападе на Јужни Парс, али је истовремено упозорио да би Вашингтон могао да уништи читаво гасно поље у случају шире ескалације и напада на савезнике у региону.
"Ако Иран неразумно одлучи да нападне веома невину земљу, у овом случају Катар – у том случају Сједињене Америчке Државе, са или без помоћи или сагласности Израела, масовно ће дићи у ваздух целокупно гасно поље Јужни Парс снагом и моћи коју Иран никада раније није видео нити је видео", упозорио је Трамп.
У међувремену, и цена нафте су додатно порасле, пошто су јутрос износиле 112 долара по барелу.
Разлог томе је наставак блокаде Ормуског мореуза, односно селективно пропуштање танкера које врши Иранска револуционарна гарда као део одговора на агресију САД и Израела.
И Кирил Дмитријев, изасланик председника Русије Владимира Путина, говорио је о томе, најављујући "цунами цене нафте и гаса" који ће ускоро погодити Европу.
Енергетски стручњаци упозоравају да напад на Јужни Парс представља преседан јер је реч о једном од првих удара на саму производњу гаса, а не само на транспорт или складиштење.
Како наводе, тиме се конфликт помера ка "економском рату усмереном на енергетику", што значајно повећава ризик од глобалних поремећаја. Посебно се истиче опасност од ширења напада на друге енергетске објекте у Персијском заливу, као и могућност угрожавања кључних поморских рута.
У таквом сценарију, упозоравају аналитичари, последице не би осетиле само земље региона, већ и највећа увозна тржишта у Европи и Азији, кроз раст цена гаса, нестабилност испорука и нове инфлаторне притиске.
Управо зато се Јужни Парс све чешће описује као једна од најосетљивијих тачака савременог енергетског система – место где се укрштају геополитика и глобална економија.