Затварање Ормуског мореуза је потез којим је, као одговор на ударе САД и Израела, Иран успео да ограничи трговину нафтом и снажно погоди глобалну економију. Оно што је касније уследило могло би, међутим, бити много снажнији ударац - међусобни напади на енергетску инфраструктуру, који би могли онеспособити постројења за производњу и складиштење нафте и гаса на више година.
На то је већ данас упозорио извршни директор "Катар енерџија" и истакао да је Иран у нападима погодио око 17 одсто постројења ове државне гасне компаније Катара, за чију ће поправку бити потребно од три до пет година.
Израел је извео нападе на Јужни Парс, а потом је уследио одговор Ирана и гранатирање гасне инфраструктуре у региону. Током ноћи између среде и четвртка, Иран је спровео нападе на девет различитих земаља. То је довело до новог потреса на тржишту, па је цена гаса на берзи у Европи на отварању трговања премашила 850 долара за 1.000 кубних метара. Реч је о рекордном нивоу од децембра 2022. године, а према неким проценама у питању је пораст цене од 25 до 35 одсто. У међувремену, и цене нафте су додатно порасле, пошто су јутрос износиле 112 долара по барелу.
Поремећај на глобалном тржишту енергената усијао је берзе, доводећи до наглог раста цена нафте и гаса, а све је већа забринутост и за снабдевање кључним сировинама. Иако је први удар осетила Азија, ни Европа није остала имуна. Поједине компаније већ обустављају део уговора, повећавају се трошкови производње, а расту ризици за индустрију, посебно у Немачкој.
Светска трговинска организација је данас у свом извештају упозорила да ће раст светске трговине робом значајно успорити у овој години, са 4,6 одсто у 2025. на 1,9 одсто, као и да је могуће и додатно погоршање од 0,5 одсто, ако цене енергената надаље буду расле због рата на Блиском истоку. СТО указује да би дуготрајан раст цена нафте и гаса повећао трошкове производње и транспорта широм света, што директно утиче на обим међународне трговине.
Напади иранских пројектила на гасни комплекс у Катару и напади дроновима у Саудијској Арабији и Кувајту изазвали су снажан раст цена нафте и гаса, док се глобална тржишта припремају за могући енергетски шок.
Стручњак за енергетику Милош Здравковић каже за РТ Балкан да би се ефекти кризе врло брзо могли прелити на свакодневни живот и да би могли имати далекосежне последице на привреду и раст инфлације.
"Проблем са Ормуским мореузом је питање одлуке и у том смислу се може лакше решити, али ако би се наставили удари на енергетску инфраструктуру, ако заиста Израел и Американци запале поље Јужни Парс, које су бомбардовали, то би значило 100 милијарди кубика гаса годишње мање. Иран би им сигурно узвратио ударом по саудијским, бахреинским и кувајтским пољима и последице би биле разорне по глобалну економију. Кад се нафтна бушотина запали, то је изузетно компликована, безбедоносно изазовна операција. Ако до тога дође, само гашење може да траје месецима, а онда поново да се направи инфраструктура, то би потрајало, а штета је огромна", каже Здравковић.
Он напомиње да Европа још није осетила тај удар, да је он био више психолошки, јер се не снабдева из тог региона, пошто је гас из Персијског залива усмерен на Азију, а главни купци су Јужна Кореја, Јапан и Кина. Здравковић је истакао и да Кина, као и друге земље имају стратешке резерве, али да су оне ограничене. Додао је да је тренутни ценовни нафтни шок привремено обуздан пуштањем стратешких резерви САД, али да те резерве могу трајати највише три месеца, а да након што се залихе исцрпе могу очекивати драстичне несташице и раст цена.
"Када се те резерве истроше, свету прети права катастрофа и драстичан скок цена који ће осетити читава планета. Ситуација би постала још критичнија уколико би се затворило и Црвено море, чиме би транспорт нафте и гаса био драстично угрожен. Нафта и гас су берзанска роба чија се цена одређује искључиво према понуди и потражњи. Када на светском тржишту фали 20 милиона барела нафте дневно и између 105 и 110 милијарди кубика гаса годишње услед блокаде Ормуског мореуза, то се неминовно одражава на цене", објаснио је Здравковић.
Он је напоменуо и да штета на енергетској инфраструктури прети да изазове енергетску кризу, посебно јер Европа улази у период ограничених залиха након хладне зиме, а и даље зависи од катарског ЛНГ-а, јер одбија да увози руски гас из гасовода. Генерални директор Руског фонда за директне инвестиције и специјални представник председника Русије за инвестиције и економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев изјавио је да ће "цунами" цена нафте и гаса ускоро погодити Европску унију, а да узрок лежи у тврдоглавој стратешкој глупости русофоба попут Урсуле фон дер Лајен и Каје Калас, које су одбиле поуздане и економски исплативе руске енергенте.
Главне азијске економије, укључујући Јапан, Јужну Кореју, Индију и Кину, такође су значајно зависне од дугорочног снабдевања из Катара. Ове сметње су већ изазвале борбу купаца за неуговорене количине, а већа потражња утицала је на раст цена.
За разлику од тржишта нафте, где стратешке резерве могу да ублаже шокове у снабдевању, глобално тржиште ЛНГ-а нема сличну сигурносну мрежу, што га чини посебно рањивим на нагле прекиде.
Каква је ситуација у Србији?
Председник Србије Александар Вучић сазвао је за сутра у 11 часова хитну седницу Савета за националну безбедност због цена енергената на глобалном тржишту. Сутра ће иначе, Министарство унутрашње и спољне трговине објавити максималне цене дизела и бензина које ће важити у наредних недељу дана.
Говорећи о скоку цене нафте, истакао је да је ситуација тешка, али да резерви има и да грађани не треба да реагују панично.
Он је казао да није проблем само то што је на светском нивоу цена нафте данас између 112,2 и 116 долара по барелу и додао да су проблем котације. Он је рекао да је у овом тренутку реална цена 250 динара за дизел, а да је он на пумпама у Србији 208 динара.
"Нама по први пут у историји котације, за дизел, иду на преко 1.300. То никада у историји нисмо имали, а ми сутра морамо да одредимо цену која је немогућа. То ће ићи на реалних 250 динара за дизел, можда и преко. Говоримо о реалној цени, а код нас је 208 динара", казао је Вучић.
Како је додао, акцизе су већ смањене за 20 одсто, односно са 74 на 59 динара и указао да по закону више немамо право акцизама да то чинимо, већ да сада "тражимо правни оквир".
Мирослав Здравковић каже за РТ Балкан да компанијска цена деривата у нашем региону зависи од берзанске цене нафте типа "брент", доступности танкера на Медитерану, пропусне моћи терминала у хрватском Омишљу, као и од саме технологије рафинеријске прераде и трошкова дистрибуције.
"Са друге стране, државну цену чине порези и акцизе, који у складу са светским трендовима преузимају све већи удео у ономе што потрошач на крају плати. Иако држава може привремено да балансира овим наметима како би заштитила грађане, њене могућности су временски ограничене. Ми смо у тежој ситуацији у односу на неке друге земље, јер немамо излаз на море и зависимо од других", истиче Здравковић.
Председник је рекао да ће из државних резерви бити издвојено 40.000 тона нафте и додао да ће бити одржан састанак у Београду на којем ће се разговарати о решењима како сутра цена горива на пумпама не би била драстично увећана.