Светска авио-индустрија суочава се са најозбиљнијим поремећајем од пандемије ковида-19, пошто је рат на Блиском истоку довео до обуставе летова, наглог раста цена горива и губитка десетина милијарди долара тржишне вредности највећих компанија.
Према проценама, двадесет највећих светских авио-превозника изгубило је више од 50 милијарди долара тржишне капитализације од почетка сукоба, док руководиоци упозоравају да би последице могле бити дуготрајне уколико се рат настави.
Епицентар кризе тренутно је у региону Персијског залива, где су велике компаније приморане да значајно редукују летове због затварања ваздушног простора и пада тражње.
Посебан проблем представља цена авионског горива, која чини око трећине укупних трошкова.
Од почетка напада на Иран, цена је нагло порасла – у неким случајевима и удвостручена – што приморава авио-компаније да најаве поскупљења карата широм света.
Иако су неке компаније делимично заштићене од ценовних шокова, већина упозорава да нове трошкове није могуће апсорбовати без преношења на путнике.
"Наш просечан профит је око 10 евра по путнику – нема начина да покријемо додатне трошкове", изјавио је Карстен Спор, извршни директор немачке "Луфтханзе", указујући на ограничен маневарски простор индустрије.
Поред путничког саобраћаја, криза се прелива и на карго сектор.
Због поремећаја у поморском транспорту, све више робе се пребацује на авионе, што доводи до преоптерећења аеродрома и логистичких проблема широм Европе и света. Поједини аеродроми већ пријављују да су летови у потпуности попуњени, па се роба преусмерава копненим путем.
Ипак, иако озбиљна, ова криза је и даље мања од оне коју је индустрија претрпела током пандемије ковида-19.
Тада је авио-саобраћај практично био заустављен на глобалном нивоу. Само 2020. године авио-компаније су забележиле нето губитак од око 126 милијарди долара, уз пад прихода од више од 370 милијарди.
Губици су настављени и 2021. године са додатних око 50 милијарди долара, док је укупан минус у периоду пандемије премашио 200 милијарди долара.
У поређењу с тим, тренутни губици од око 50 милијарди долара више личе на једну "лошу годину" из периода опоравка након пандемије, него на системски колапс какав је виђен 2020. године. Ипак, руководиоци индустрије упозоравају да би продужени сукоб, уз раст цена нафте и пад тражње, могао значајно да продуби кризу.
Додатну забринутост изазива могућност несташице горива, због чега неке компаније већ припремају резервне планове, укључујући смањење летова ка појединим дестинацијама.
Истовремено, инвеститори се све више кладе на пад вредности акција авио-компанија, што додатно повећава притисак на сектор.
Стручњаци оцењују да су најугроженији превозници без јаке државне подршке, док би националне компаније у појединим земљама могле да рачунају на финансијску помоћ влада.