МОЛ је јуче добио америчко одобрење да настави преговоре с "Гаспромњефтом" о преузимању већинског пакета у Нафтној индустрији Србије. Рок за завршетак преговора, који је првобитно био зацртан на јуче, сада је продужен до 22. маја. Основне одредбе договора мађарска и руска компанија потписале су у јануару.
Професор на Машинском факултету и стручњак за енергетику Милош Бањац каже да продужетак рока који је америчка канцеларија ОФАК дала за закључење коначног договора између "Гаспромњефта" и МОЛ-а о преузимању већинског пакета НИС-а говори да преговори напредују и да се крећу у добром правцу.
Како је навео, у претходном периоду већ су начињени важни кораци — спроведена је дубинска анализа пословања НИС-а, потписан је предуговор, а сада следи завршна фаза.
"Значи, извршена је дубинска анализа рада Нафтне индустрије Србије, потписан предуговор и сада следи финале, коначни уговор", рекао је Бањац.
Додаје да није извесно да ли ће цео посао бити окончан у наредних месец дана, али да верује да неће бити нових препрека уколико се преговори наставе као до сада.
Осврћући се на формулацију из последње одлуке ОФАК-а, према којој је америчким финансијским институцијама омогућено да учествују у реализацији трансакције, Бањац подсећа да се МОЛ често посматра као мађарска компанија, иако је његова власничка структура знатно сложенија.
"Када говоримо о МОЛ-у ми увек говоримо да је то мађарска компанија, односно компанија мађарске владе. Међутим, по својој власничкој структури, само једна четвртина је у власништву, 25 одсто акција МОЛ-а припада влади. Око 50 процената, представљају међународне финансијске институције, између осталих и неке америчке финансијске институције", навео је Бањац.
Према његовој оцени, управо у тој чињеници може да лежи додатна гаранција да ће споразум бити доведен до краја и да МОЛ има капацитет да постане нови власник већинског дела НИС-а.
Енергетска криза не одређује цену НИС-а
Говорећи о утицају глобалне енергетске кризе на вредност НИС-а, Бањац сматра да се таква компанија не купује на основу краткорочних тржишних потреса, већ са перспективом од више деценија.
"Ово је куповина не за сутра него за следећу деценију или следеће три деценије једне компаније, тако да не може се сагледавати вредност НИС-а на данашњи дан, него се гледа колико ће она вредети када прође криза, када се стабилизује тржиште", објаснио је Бањац.
Подсећа и да нафта, упркос енергетској транзицији, остаје један од кључних енергената у свету.
"Чињеница је да ће нафта и следећих неколико деценија бити један од главних енергената и она и данас учествује са 30 процената у глобалној потрошњи енергије", указао је Бањац.
Он је истакао да због тога, ни садашња дешавања не могу битно да утичу ни на цену НИС-а, ни на коначан договор о продаји.
Русија НИС продаје невољно, али под притиском
Професор Бањац je подсетио да Москва не улази добровољно у овај процес и да НИС не продаје зато што то жели, већ зато што је на такав потез приморана околностима, односно америчким санкцијама које су усмерене против руских нафтних компанија.
"Очигледно је да Руси невољно продају НИС. Дакле, зашто би продавали једну компанију која је тако добра и која доноси приходе и у коју су тако пуно уложили", истакао је Бањац.
Он је указао да иза потеза и Вашингтона и Москве стоје читави системи анализа и процена, а не дневне импровизације.
НИС послује отежано, али нафте има
Паралелно са преговорима о власништву, НИС се и даље суочава са последицама санкција и неизвесности. Бањац каже да компанија већ дуже послује у отежаним условима и да је у међувремену изгубила део партнера и купаца.
"НИС отежано ради. Од јануара прошле године, од када су најављене санкције па кад су уведене, отежано ради, губи партнере", рекао је Бањац.
Према његовим речима, НИС је смањио продају и у малопродаји и у велепродаји, а у велепродаји је, како је навео, изгубио око 20 одсто купаца.
Ипак, истиче да тренутно нема опасности од несташице нафте.
"Рокови испоруке су нешто дужи, али ту су биле интервенције и Међународне агенције за енергетику, огромне количине нафте су избачене", објаснио је Бањац.
Подсетио је и да Србија има резерве нафте за око 60 дана, док је европски просек 90 дана.