Да војна и политичка подршка Европске уније режиму у Кијеву постоји, зна се од почетка тамошњег сукоба, дакле још од 2014. године. Брисел у спрези са Лондоном наоружава и хушка режим у Кијеву на прокси рат против Русије и њених интереса.
Али, Институт Европске уније за безбедносне студије (ЕУИСС) сада предлаже нови, додуше "само" трговински рат, овога пута са Кином.
Рат болан, али "вредан"
"Привремени трговински рат са Кином био би болан, али вредан уколико би помогао да се спречи деиндустријализација Европске уније. Европска унија и њене државе чланице требало би јасно да саопште ову реалност својим грађанима", наведено је у недавно објављеном извештају ЕУИСС-а под насловом "Кина – крхка сила: Како Европа може да искористи своју економску полугу у односу на Пекинг".
Аутори студије су Алисија Гарсија Хереро и Тим Рухлиг, с тим што је у биографији Алисије Гарсије Хереро наведено да живи у Хонгконгу.
Односи са великима скупи, без обзира на стратегију
Да би се повећала политичка спремност, Европска унија и њене државе чланице морају да признају једноставну чињеницу: односи са великим силама као што су Кина, или САД под администрацијом Доналда Трампа, скупи су без обзира на стратегију која се примењује, наводе аутори.
Уколико Европа остане отворена и кооперативна, плаћа цену у виду деиндустријализације (у односу на Кину) и економских, безбедносних, па чак и могућих територијалних уступака (у односу на САД).
"Ни Кина, ни администрација Доналда Трампа, нису беневолентни актери који ће се уздржати од искоришћавања понашања Еврпске уније које тумаче као слабост. Ако се Европска унија буде бранила и користила своје предности, вероватно ће се суочити са одмаздом Кине и САД. Међутим, претварање постојећих предности у утицај и полуге, даје Европској унији барем шансу да заштити своје интересе и ограничи дугорочне трошкове уступака. Алтернатива прихватању краткорочних трошкова због одмазде није без трошкова. Вероватно подразумева још веће трошкове на средњи и дуги рок", наведено је у поменутој студији.
Брисел да преузме контролу извоза од држава чланица
Аутори студије су се заложили и за активирање Инструмента против економске принуде (АЦИ) из 2023. године, предлажући да Европска унија преузме контролу извоза од држава чланица, као и низ других мера у вези са активирањем поменутог механизма.
"На крају, имајући у виду да је четворомесечни истражни период пре покретања АЦИ прилично дуг, Европска унија би требало да омогући Европској комисији да привремено примењује овај инструмент током фазе истраге. То би омогућило непосредну реакцију на претње Европској унији. Само таква промена послала би јасну поруку Кини и САД, да је Европска унија спремна да ефикасно брани своје кључне интересе и одговори на одмазду", наведено је у извештају.
Брисел заробљен у оквирима "нултог збира"
Кинески лист "Глобал тајмс" објавио је редакцијски коментар на ову тему, наводећи да аргументи у вези са покретањем трговинског рата делују агресивно и "самоуверено", односно да су прожети размишљањем у оквирима "нултог збира" (однос у којем једна страна добија, а друга губи све) и политичком пристрасношћу – односно да изгледа да имају за циљ да усмере односе Кине и Европске уније ка конфронтацији.
"Међутим, чињенице говоре другачије (у односу на наведено у извештају ЕУИСС-а). Кина наставља да проширује висок ниво отварања према свету. Све рестрикције за стране инвеститоре у производном сектору су укинуте, негативна листа за услуге се континуирано скраћује, а једностране и аутономне мере отварања се јачају. Платформе као што је Кинески међународни сајам увоза користе се за повећање увоза, а безвизни режим је једнострано проширен на више европских земаља. Насупрот томе, Европска унија је у великој мери игнорисала кинеске забринутости, истовремено појачавајући протекционистичке мере и покрећући поновљене истраге против водећих кинеских компанија и конкурентних индустрија", наводи кинески лист.
Лист се даље пита да ли је једнострано и свеобухватно прилагођавање Кине европским захтевима једино решење.
Одакле Европска унија црпи "самопоуздање"?
"Такав снисходљив став поставља питање: одакле Европска унија црпи своје самопоуздање? Детаљнији увид показује да оно потиче из озбиљне погрешне процене ситуације од стране неких у Европи", наводи кинески лист.
Аргументујући своју позицију према Европској унији, "Глобал тајмс" наводи да је током примене 14. петогодишњег плана (2021–2025), БДП Кине премашио вредност од 140 билиона јуана (20,22 билиона долара), остваривши четири узастопна скока уз просечну годишњу стопу раста од 5,4 одсто, предводећи, како је у коментару кинеског листа наведено, велике светске економије.
"Кина годишње доприноси са око 30 одсто глобалном економском расту. Насупрот томе, раст БДП-а Европске уније у последњој деценији је слаб, често испод светског просека, при чему је Немачка – као економски мотор блока – чак имала две узастопне године економског пада, што је додатно оптеретило глобални раст. Са слабим замахом и недовољним напретком у зеленој и дигиталној транзицији, Европска унија би ризиковала озбиљно самоповређивање уколико би ушла у отворени сукоб са Кином", наводи лист, уз напомену да извештај ЕУИСС-а додатно потцењује дубину економске међузависности Кине и ЕУ.
Трговински рат би нанео штету Европској унији
Две стране су међусобно други највећи трговински партнери. Кина је кључно одредиште за европску врхунску производњу, аутомобиле, прецизну опрему, фармацеутске производе и хемијску индустрију. Такође је важан трговински партнер земаља као што су Немачка, Француска, Италија и Шпанија.
Према логици извештаја ЕУИСС-а, увоз Европске уније из Кине приближно је двоструко већи од кинеског увоза из ЕУ, а овај трговински дефицит представља најбољи показатељ зависности Европске уније од Кине. У тако дубоко испреплетеним односима, наметнути трговински рат би на крају само наштетио самој Европској унији, наводи "Глобал тајмс".
Лист додаје да би само искључивање кинеских компанија на основу Закона о сајбер-безбедности земље Европске уније коштао око 840 милијарди евра.
Кинески став о кинеском суфициту у трговини са Европском унијом појаснио је Лин Ђијен, портпарол кинеског Министарства спољних послова, који је рекао да Кина никада не тежи трговинском суфициту.
"Заправо, скоро четрдесет одсто извоза роба европских компанија (које послују) у Кини реекспортује се у Европу. Трговински суфицит за овај део је у Кини, али добит припада инвеститорима", прецизирао је Лин Ђијен.
Цене енергената потапају Европску унију
Лист даље наводи и да је у извештају преговарачка позиција Брисела прецењена, јер је Европска унија и даље оптерећена украјинском кризом, при чему високи трошкови енергената "снажно погађају предузећа и потрошаче".
"Недавне војне операције САД и Израела против Ирана додатно су пооштриле глобално снабдевање енергијом. Од почетка тог сукоба, цене природног гаса у Европској унији порасле су за 50 одсто, што је довело до додатних трошкова од три милијарде евра. Као резултат тога, индустрија и животни стандард у Европској унији су све више угрожени, а Дамоклов мач, који виси над Унијом, постаје све нестабилнији. С друге стране, трвења између САД и Европе и даље постоје, уз сталну претњу новог царинског рата", наводи кинески лист.
Брисел на корак до сукоба и са Белом кућом
"Глобал тајмс" истиче да за САД, у случају прекида постојећег споразума, садашњи услови (царине 15 одсто, 600 милијарди долара улагања и 750 милијарди долара куповине америчких енергената) више не би били прихватљиви за САД.
"Заиста је збуњујуће да, док помаже Украјини у сукобу са Русијом и истовремено има тензије са САД, званични института Европске уније и даље покушавају да врше притисак на Кину и чак изазову трговински рат", наводи лист, уз оштро упозорење да је, како је дословно наведено, дошло време да се поједини тинк-тенкови и стручњаци у ЕУ пробуде и престану да дају погрешне савете који могу да нашкоде ширим интересима.