Економија
Oткупне цене све ниже, а потрошачке се не смањују: Ко зарађује на млеку
Откупне цене крављег млека смањене су за 4,6 одсто у периоду од јануара до децембра 2025. у односу на исти период претходне године. Потрошачке цене крављег млека су, међутим, у истом периоду повећане за 0,3 одсто
Процене показују да пољопривредна газдинства која се баве производњом крављег млека у Србији дистрибуирају млекарама око 59 одсто укупне производње. Од количине млека која им остаје, за исхрану чланова газдинства и стоке искористи се око 10 процената, око 22 одсто се преради у млечне производе и то углавном сир и кајмак, а остатак, односно око девет одсто, прода се непосредним потрошачима.
Губици на газдинству су незнатни – до 0,1 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику објављени у публикацији "Трендови" за четврти квартал 2025. године.
Заступљеност крављег млека у укупној производњи млека на газдинствима износи око 97 одсто, а остало чине овчије и козје млеко. Производња конзумног крављег млека у млекарама повећана је прошле године за 3,3 одсто у односу на исти период годину раније. Посматрано квартално, у четвртом кварталу 2025. дошло је до раста од два одсто у односу на последње тромесечје 2024. године, пише "Бизнис".
Откупне цене крављег млека смањене су за 4,6 одсто у периоду од јануара до децембра 2025. у односу на исти период претходне године. У четвртом кварталу 2025. цене су биле за 6,8 одсто мање у односу на исти период 2024.
Потрошачке цене крављег млека су, међутим, повећане за 0,3 одсто у периоду од јануара до децембра 2025. године. У четвртом кварталу просечна цена је износила 144,7 динара по литру, што представља раст од 0,2 одсто у односу на исти квартал 2024. године.
На основу упоредног приказа закључује се да су откупне цене крављег млека имале опадајући тренд у 2025. години, док су потрошачке цене биле на стабилном нивоу.
У Србији се годишње произведе око 1,34 милијарди литара крављег млека, које доминира у структури млека са уделом од око 97,7 одсто. Годишња производња овчијег млека износи око 11 милиона литара, а козјег око 21 милион.
Произвођачи продају литар за 25, а купци га плаћају и до 185 динара
Литар дуготрајног млека са 2,8 одсто млечне масти на рафовима се може наћи по цени од 98 до 185 динара, у зависности од произвођача и трговинског ланца.
Председник Удружења одгајивача говеда централне Србије Милија Паламаревић каже да је за производњу једног литра млека неопходно 50 динара, док је откупна цена сировог млека за мале произвођаче који продају до 50 литара дневно свега 25 динара по литру, што указује да они практично раде са губитком.
Цене откупа млека разликују се у зависности од величине произвођача, количине испорученог млека и саме млекаре.
"Имамо на пример млекару 'Лазар Блаце' која има откупне цене од 30 до 45 динара, док постоје млекаре попут 'Имлека', које имају цене од 40 до 65 динара. То је најстабилнија млекара, али они уједно имају и најскупље производе на рафовима", указује Паламаревић.
И док се очекује став Европске комисије о увођењу прелевмана на млеко и млечне производе, произвођачи упозоравају да притисак јефтиног увоза додатно угрожава домаћи сектор.
"Зараду морају да умање и прерађивачи и трговински ланци уколико мисле да опстане домаћа производња. Увозници треба потпуно да обуставе увоз млечних производа, јер ће у супротном половина произвођача врло брзо престати са радом, а када постанемо зависно увозна земља за млеко и млечне производе ни држави неће бити лако", истиче Паламаревић.
Највећи терет кризе тренутно носе мали произвођачи, а посебно су угрожена газдинства са до десет крава, за која се оцењује да би могла прва да нестану са тржишта. Паламаревић упозорава да такав сценарио не би имао само економске, већ и озбиљне демографске последице по целу Србију.
Како истиче, опстанак сточарства директно је везан за опстанак живота на селу. Губитком и последњих грла стоке породице остају без основног извора прихода и принуђене су да напусте своја домаћинства у потрази за послом. Тиме читава подручја остају без становништва, а села постају пуста.
Колике су субвенције државе за помоћ овом сектору?
Паламаревић истиче да су актуелне државне субвенције на високом нивоу и оцењује их као значајну подршку сектору. Како наводи, издвајања обухватају 55.000 динара по крави, 100.000 динара по јуници првотелки и премију од 19 динара по литру млека, уз додатне субвенције по хектару које су посебно важне за ратаре.
"Не хвалим државу, али треба рећи поштено – те субвенције су одличне и уколико би се овакав ниво подршке задржао још три-четири године домаћи произвођачи млека могли би да достигну конкурентност европских фармера, чак и у условима нижих откупних цена", рекао је Паламаревић за "Бизнис" и додао да на годишњем нивоу држава за произвођаче млека издваја више од 80 милијарди динара.
Председник Удружења одгајивача говеда централне Србије подвлачи да произвођачи додељена средства нису користили за личну потрошњу и да су она готово у потпуности инвестирана у унапређење производње.
"Током претходне две године значајан број произвођача модернизовао је своје капацитете – уведени су млеководи, унапређени хигијенски услови и квалитет млека, уређени производни објекти, а улагано је и у набавку савремене механизације", каже Паламаревић.
Live
