Неуобичајени тренд усред кризе: Зашто злату пада цена и да ли губи епитет сигурног уточишта

Злато важи за сигурну имовину и зато му је кроз историју цена увек расла у периодима највећих криза, али је ситуација на берзама од почетка рата на Блиском истоку помало затекла и аналитичаре и економисте. Иако се злато традиционално купује у турбулентним временима, сада гледамо потпуно супротан тренд, да га инвеститори продају, а цена му пада. Унца је почетком марта била око 5.300, а тренутно је 4.445 долара. После дугог периода раста, пад вредности овог племенитог метала је највећи у последњих 40 година. 

Злато оборило нови рекорд, сребро наставља раст

У временима када се предвиђа криза злато јесте уточиште, али када до њене заиста и дође, као сада на Блиском истоку, онда се продаје да би се обезбедио новац.

У земљама као што су Катар и Саудијска Арабија између 50 и 65 одсто БДП-а директно зависи од енергетских ресурса и повезаних индустрија и сваки ризик по ове токове, а нарочито блокада пловидбе кроз Ормуски мореуз, ствара потребу за брзом ликвидношћу. Управо у таквим ситуацијама продаје се најликвиднија имовина, односно злато, што објашњава краткорочни притисак на његову цену упркос геополитичкој ескалацији. 

Универзитетски професор и портфолио менаџер у фонду "Еклектика Капитал" Никола Стакић каже за РТ Балкан да има неколико фактора који су утицали на неуобичајени пад вредности злата, али да се не могу сагледати без осврта на оно што се дешавало пре тога. Он подсећа на масовну куповину злата од стране централних банака, инвестиционих фондова и на крају и од сектора домаћинства, односно појединаца, што му је и подигло цену на рекордне вредности претходних месеци.

"Ово што се дешава последњих месец дана је атипично за понашање цене злата, која има тај епитет 'сигурног уточишта'. Морамо да погледамо другу страну медаље, да је злато у претходном периоду имало незабележене стопе раста и одређене степене волатилности који више приличе акцијама технолошких компанија него злату као берзанској роби. Због тога је добар део инвеститора 'уновчио' своје профите. Други фактор је геополитичке природе, јер имамо велике институционалне инвеститоре из заливских земаља који сада продају своје златне резерве. То се односи и на државне централне банке и на инвестиционе фондове", објашњава Никола Стакић.

Сјај руских златних резерви: Да ли је Русија надокнадила већину онога што Запад покушава да украде

Он напомиње да је сегмент који доприноси паду цене и то што су велики инвестициони купци престали да купују злато у овом тренутку и да су то урадили, јер је тренутно највећи фокус на ликвидности, како би се надоместили неки изгубљени приходи, пре свега од нафте, када су у питању земље Персијског залива. Професор указује да је злато и даље сигурно уточиште, али према његовим речима, на кратак рок сви желе да обезбеде готовину, јер вредност финансијске активе, попут акција, обвезница и неке берзанске робе пада.

Стакић указује да је важан фактор и то што приноси на каматне стопе и обвезнице значајно расту.

"Инвеститори када виде да расту приноси на обвезнице, њихов тзв. опортунитетни трошак злата постаје већи и онда су више инспирисани да купују обвезнице које доносе више каматне стопе, него да држе у злату, које нема никакав пасиван приход. Имајући у виду тренутну ескалацију и природу кризе, велики број нафтом богатих земаља продају удео у злату, управо како би обезбедили ликвидност", истиче Стакић.

Наш избор

Рат енергентима: Коме све Русија представља спас без нафте и гаса са Блиског истока

Додаје и да сада долази до хлађења и чека се да се види развој ситуације по питању даљег тока сукоба, а од дужине његовог трајања, зависиће и кретања на берзама.

"Звучи парадоксално, али уколико се вратимо у неко мирнодопско време, може лако да се деси да потражња буде опет већа, јер ће приноси на обвезнице падати и онда ће инвеститори вагати - да ли да држе део позиција у злату или у неким другим облицима активе", сматра Никола Стакић.

Брокер Бранислав Јоргић истиче да после снажног раста цене злата увек долази до корекције, али да у овом случају пад није уобичајен. Он напомиње да је један од кључних разлога пада цене повећана понуда злата на тржишту, јер су неке централне банке почеле да продају део резерви.

"Турска је најавила продају из својих резерви како би стабилизовала своју валуту, што је довело до повећане понуде на тржишту. Велики инвеститори прераспоређују капитал у друге секторе, продају злато јер су већ остварили добит и селе капитал у друге, уносније инвестиције, између осталог у нафту", објашњава Јоргић и додаје да је за мале инвеститоре, кључна порука да не реагују импулсивно јер очекује да ће доћи до стабилизације цене и вероватно благог опоравка.

Истраживање о утицају рата на Блиском истоку: Пословна активност у САД нагло успорила

Георги Христов из компаније "Тавеx злато и сребро" каже да је током последњих дана, потражња за инвестиционим златом значајно порасла, а да су продаја и интересовање клијената више него удвостручени.

"Истовремено, нема назнака распродаје, клијенти задржавају своје позиције и користе ниже цене за додатну куповину. Када је потребна ликвидност за ресурсе попут енергије или одбране, продаје се најликвиднија имовина. Управо зато државе држе златне резерве, за кризна времена. Истовремено, код индивидуалних инвеститора у Србији видимо супротно понашање, они не продају, већ повећавају своје позиције", каже Христов.

Стручњаци подсећају да је једно од основних правила трговања – да се не продаје кад цене падају, већ када расту. И да је време за куповину – када су цене на силазној путањи.