Економија

Нафтна криза повећава трошкове производње: Да ли нас очекује и драстичан раст цена пластике

Секретар Удружења за хемијску индустрију ПКС, Драган Стевановић каже да су цене пластике скочиле због поскупљења нафте, али да Србија није директно погођена, јер из Персијског залива увози мало сировине и да се поскупљење још не осећа због постојећих залиха, али да је даљи ток неизвесан
Нафтна криза повећава трошкове производње: Да ли нас очекује и драстичан раст цена пластикеGetty © Stock foto/SPmemory

Oд почетка рата на Блиском истоку цена пластике у Србији порасла је и до 50 одсто, и то за само две, три недеље. Разлог је једноставан – основне сировине за производњу пластике, полимери, добијају се из нафте. Како цена "црног злата" расте, тако расту и трошкови производње.

Секретар Удружења за хемијску индустрију Привредне коморе Србије Драган Стевановић рекао је за РТС да је пластика тренутно највише поскупела и да су поскупеле све сировине које зависе од сирове нафте, попут минералног ђубрива и сировина за пластику.

Он је рекао да је Србија снажна у индустрији пластике, са око 2.500 компанија и значајним извозом, пре свега на тржиште Европске уније.

"Ми имамо произвођаче сировина. 'ХИП-Петрохемија' има капацитет од 600.000 тона годишње, преко тога увозимо само 150.000 тона. 'Хипол Оџаци' производе полипропилен, негде око 35.000 тона, увозимо преко тога око 100.000 тона. И полистирен, то је трећа важна сировина, увозимо око 50.000 тона", објаснио је Стевановић.

Како наводи, Србија није директно погођена ратом у Заливу, зато што одатле увозимо мало сировине.

"Из Ирана смо прошле године свих ових сировина увезли отприлике 8,4 одсто и из Саудијске Арабије 8,2 процента. Али индиректно, они су велики снабдевачи Азије, Пакистана, Индије, Јапана. Много је већи пораст цене сировина, тренутно је око 110 одсто, очекује се и око 150 посто. Значи, нешто што је коштало 850 на почетку рата евра по тони, сада је 2.100 тона, а у току наредне недеље очекујемо око 2.500 евра по тони", напомиње Стевановић.

Говорећи о снабдевању, Стевановић наводи да сировина има, али да су цена и транспорт кључни проблем.

"Што се тиче самог снабдевања, сировина има, само је питање цене. Ми тренутно имамо добру конекцију са Кином. Цена је конкурентна, али је дуг и скуп пут и то траје око три месеца. Мађарски МОЛ је имао проблем, прошле године велики пожар на постројењима и очекујемо тек негде крајем августа ове године да ће и они почети са производњом. Словачка исто има проблема са производњом, због проблема у испоруци руске нафте", рекао је Стевановић.

Када је реч о утицају на грађане, каже да се поскупљење још не осећа због постојећих залиха, али да је даљи ток неизвестан.

"Надамо се да ће овај рат да стане и да се врате цене. Имали смо већ такву ситуацију у време ковида када је цена нагло порасла па се вратила. Знате шта, домаћи произвођачи су стварно јаки, они имају велике залихе у својим фабрикама, тако да се то још увек не осећа, али кад прођу те залихе је питање докле ће рат да траје, нико не може да предвиди ситуацију", каже Стевановић.

Наглашава да даљи развој ситуације зависи од дешавања на Блиском истоку и кретања цена на глобалном тржишту.

"Толико брзо расте свакодневно цена, да смо имали тренутак прошле недеље да је цена била 1.350 полиетилена, а у стварном животу је 1.700. Значи, ни берза није могла да прати тај скок цена. Све је стало сада", закључио је Стевановић.

image
Live