Србија ће у наредна три месеца наставити да добија руски гас по повлашћеној цени, након што су председник Руске Федерације Владимир Путин и председник Србије Александар Вучић постигли договор о продужењу постојећег гасног аранжмана. Ова вест долази у тренутку када је енергетска безбедност Европе, али и читавог света, под великим притиском због геополитичких дешавања на Блиском истоку и глобалних поремећаја на тржишту енергената.
Председник Вучић је рекао да ће цена гаса за Србију бити око 330 долара за 1.000 кубних метара, што је више него упола мање у односу на тренутну берзанску цену коју би Србија плаћала да договор није постигнут. Србија је добила продужетак аранжмана на три месеца, под истим условима - шест милиона кубних метара гаса дневно, уз флексибилност, да када је потребно више гаса, можемо да увеземо и већу количину у току дана.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је после разговора Вучића и Путина изјавио да је Москва била и да је увек спремна да остане поуздани добављач енергената на сва светска тржишта, укључујући европско и да је Русија посебно привржена да испуни обавезе према пријатељским и братским земљама као што је Србија.
Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић је оценио да договор два председника представља јасну поруку да снабдевање Србије неће бити доведено у питање и да "јасно показује да Русија неће оставити Србију без гаса". Бајатовић је истакао да није реч о новом уговору, већ о продужетку постојећег, пре свега због проблема који могу да настану у плаћању и тумачењу европских санкција.
"Продужетак гасног аранжмана са Русијом добра је вест за Србију, јер ћемо имати стабилно снабдевање до 2028. године, без поскупљења за домаћинства и уз могућност да гас за привреду буде чак и нешто јефтинији. Србија је безбедна у погледу снабдевања гасом најмање до 1. јануара 2028. године, када је реч о транзиту преко трећих земаља", рекао је Бајатовић.
Он је истакао и да је за Србију посебно важно то што је задржана нафтна формула, која омогућава повољнији и стабилнији обрачун у односу на берзанске цене. Објаснио је да се та формула рачуна девет месеци уназад, што значи да актуелна поскупљења у Европи не утичу одмах на цену коју плаћа Србија.
Како је додао, наредни квартал ће зато имати стабилну цену, а гас који Србија набавља по уговору далеко је испод тренутних тржишних вредности у Европи. Оценио је да у Европи нема добрих вести за потрошаче, јер су главни добављачи већ на максимуму, док потражња расте због смањених залиха и кризе на Блиском истоку.
Професор Љубодраг Савић сматра да је продужени гасни аранжман са Русијом на три месеца изузетно добар договор, јер ће он омогућити да Србија има стабилно снабдевање гасом и знатно нижу цену у односу на тржишну.
"Иако су многи очекивали да се такав аранжман више неће правити, Србија је показала да може да продужи стари аранжман. Ми смо сада добили аранжман где је цена гаса практично остала иста, и она се усклађује према нафтној формули што је врло важно. То значи да су почетне позиције цене гаса и нафте утврђене, а ако је цена нафте за 10 до 15 одсто повећана на слободном тржишту на Медитерану за толико ће бити коригована и цена гаса", објашњава професор Савић.
Он напомиње да би потпуно другачија ситуација била да се цена формира слободно, на основу цена на берзи и да би нас то много више коштало.
"Гасни аранжман од три месеца даје прилику да се планира добро, јер је потпуно другачија потрошња гаса у зимском периоду у односу на летњи период, тако да су овде велике маневарске могућности. Најважније је да имамо обећање руске стране да ће и после три месеца уговор бити продужен, што значи да проблема неће бити у руској страни него да може да буде само у европској која може да постави неки други услов за Србију, што би било катастрофално", указује професор.
Он сматра да у овом тренутку договор с Русијом представља спас од енергетске кризе и напомиње да ће, уколико Брисел не буде правио проблеме по питању овог аранжмана, Србија бити заштићена све до 2028. године. То је рок који су европске бирократе одредиле као термин за потпуну забрану увоза руских енергената, а до тада Србија, као и остале земље које нису чланице ЕУ, могу да увозе руски гас преко територије Европе уколико имају дугорочне уговоре.
"Највећа неизвесност која у свему томе постоји је како ће се понашати ЕУ, да ли ће некоме пасти на памет да и ту уредбу стави ван снаге, па да направи неку другу уредбу. То је једина реална опасност, али не очекујем да ће се то десити", каже Љубодраг Савић.
Заменик директора Економског института Руске академије наука Михаил Лобанов је за РТ Балкан изјавио да је за Србију веома значајан руски гасни аранжман и да наша земља користи око три милијарде кубних метара гаса годишње, а 90 одсто стиже из Русије. Он је истакао да на тај начин Србија може да уштеди 600 до 700 милиона евра годишње будући да цене гаса на берзи иду и до 1.000 евра.
Стручњак за енергетику Милош Здравковић указује да штета на енергетској инфраструктури на Блиском истоку прети да изазове енергетску кризу, посебно јер Европа улази у период ограничених залиха након хладне зиме, а и даље зависи од катарског ЛНГ-а, јер одбија да увози руски гас из гасовода.
"Ситуација би постала још критичнија уколико би се затворило и Црвено море, чиме би транспорт нафте и гаса био драстично угрожен. Нафта и гас су берзанска роба чија се цена одређује искључиво према понуди и потражњи. Када на светском тржишту фали 20 милиона барела нафте дневно и између 105 и 110 милијарди кубика гаса годишње услед блокаде Ормуског мореуза, то се неминовно одражава на цене", објашњава Здравковић.
Генерални директор Руског фонда за директне инвестиције и специјални представник председника Русије за инвестиције и економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев изјавио је да ће "цунами" цена нафте и гаса ускоро погодити Европску унију, а да узрок лежи у тврдоглавој стратешкој глупости русофоба попут Урсуле фон дер Лајен и Каје Калас, које су одбиле поуздане и економски исплативе руске енергенте.
Главне азијске економије, укључујући Јапан, Јужну Кореју, Индију и Кину, такође су значајно зависне од дугорочног снабдевања из Катара. Ове сметње су већ изазвале борбу купаца за неуговорене количине, а већа потражња утицала је на раст цена.
За разлику од тржишта нафте, где стратешке резерве могу да ублаже шокове у снабдевању, глобално тржиште ЛНГ-а нема сличну сигурносну мрежу, што га чини посебно рањивим на нагле прекиде у снабдевању.