
Тежак задатак за централне банкаре: Покушавају да проникну у психу потрошача

Централне банке разматрају да ли да повећају каматне стопе у борби против инфлације, али то ће урадити само ако установе да ће нагли раст трошкова енергије изазван ратом у Ирану утицати на друге цене. Креатори монетарне политике можда покушавају немогуће: да у реалном времену уђу у психу пословних руководилаца, синдиката и потрошача како би разумели како се сналазе са својим финансијама током још једног енергетског шока, пренео је Ројтерс.
Међутим, проблем је у томе што је мерење таквих параметара веома тешко.
Иако централне банке имају на располагању мноштво анкета, мерача и индикатора, сви они имају "слепе тачке", ако не и потпуне недостатке.
Од пандемије ковида, ове финансијске институције су развиле нове алате за попуњавање празнина у подацима о кретању инфлације, али мерење очекивања остаје више уметност него егзактна наука.
То би могло да подигне лествицу за повећање каматних стопа, јер су креатори монетарних политика опрезни према одлукама донетим по интуицији и обично више воле да сачекају више доказа како би смањили ризик од грешке.

Руководећи људи у Банци Канаде признали су да глобална неизвесност значи да ће "морати више него обично да се ослањају на процену" како би испланирали путању економије, наводи се у записнику са састанка од 18. марта на којем је задржана каматна стопа на истом нивоу.
Председник америчких Федералних резерви за Ричмонд, Том Баркин, наводи да покушава да "проникне до оних који одређују цене и установи како они то виде".
"Покушавам да проценим њихово поверење у моћ одређивања цена", рекао је Баркин.
Нагласио је да би "повећање каматних стопа могло да уследи када би очекивања о инфлацији почела да се мењају".



